Правда спора и половична

БАЊАЛУКА, 26. августа – Тужилаштво Хашког трибунала опет је остало кратких рукава: судско веће, којем је председавао Патрик Робинсон, пренела је јуче штампа у Федерацији БиХ, одбило је да прошири оптужницу против команданта Главног штаба бошњачке Армије БиХ генерала Расима Делића.

Тужилаштво је тражило да Делић одговара и за злочине које су, у септембру 1993. године, бошњачке јединице починиле над Хрватима у селима Уздол и Грабовица, током операције "Неретва 93". У овим селима бошњачке јединице су убиле 62 Хрвата – цивила и ратна заробљеника.

За злочине у Уздолу и Грабовици у Хагу је, по командној одговорности, суђено некадашњем начелнику Главног штаба Армије БиХ генералу Сеферу Халиловићу. Претресно веће је 16. новембра прошле године одлучило да Халиловић није одговоран за убијање Хрвата у овим селима. Ослобађајућу пресуду веће је, између осталог, засновало и на чињеницама да је Халиловић био подређен Делићу, кога је обавестио о злочинима бошњачких јединица у хрватским селима између Јабланице и Коњица.

Осим тога, Халиловић је током суђења тврдио да генерал Расим Делић, иако је о свему био обавештен, ништа није учинио да одговорни за злочине у Уздолу и Грабовици буду ухапшени и осуђени. Претресно веће Хашког трибунала поверовало је Халиловићевим речима и доказима које су предочили његови адвокати. Све то, ипак, није било довољно да судско веће прихвати проширивање оптужнице против Делића. Као да се веће руководило изјавом председавајућег Председништва БиХ Сулејмана Тихића да су за злочине у Уздолу и Грабовици одговорни "локални команданти".

Према прихваћеној оптужници, Расим Делић ће одговарати за злочине које су муџахедини починили над Хрватима у селима Малине и Бикоша и над Србима на Озрену.

Што се тиче дела оптужнице за убијање заробљених Хрвата у Малинама и Бикоши, код Травника, велика је вероватноћа да ће Делић бити ослобођен командне одговорности. За стрељање тридесетак Хрвата из ових села већ су били оптужени командант Трећег корпуса Армије БиХ генерал Енвер Хаџихасановић и командант Седме муслиманске бригаде пуковник Амир Кубура. Хаг је обојицу ослободио одговорности за овај злочин. "Претресно веће Хашког трибунала је закључило да током месеци који су претходили оснивању одреда ’Ел муџахедин’, страни муџахедини, организовани у логору у Пољаницама, нису званично припадали ни Трећем корпусу нити Седмој бригади Армије БиХ. Дакле, тужилац није ван сваке разумне сумње доказао да су се страни муџахедини званично прикључили Армији БиХ и да су де јуре били потчињени оптуженима Енверу Хаџихасановићу и Амиру Кубури".

Иза ове формулације крије се следеће: Хрвате из Малине и Бикоше муџахедини су побили 8. јуна 1993. године, а у састав Армије БиХ – на основу наредбе коју је потписао Расим Делић – формално су ушли 13. августа те године. То ће рећи, ако муџахедини у време злочина над Хрватима из Малина и Бикоше нису били у саставу Армије БиХ, а званично нису, онда ни Делић није одговоран за оно што су они учинили. "Тешко је поверовати да ће Хашки трибунал приликом утврђивања одговорности за исти злочин и под истим околностима применити различита правила", кратко је за "Политику" оценио директор Канцеларије за тражење несталих лица Републике Српске Милан Богданић.

Што се тиче дела оптужнице којим се Делић терети за злочине над Србима, почињеним у септембру 1993. године на Озрену, она обухвата одсецање глава тројици заробљених српских војника – Момиру Митровићу, Предрагу Кнежевићу и Гојку Вујичићу, затим силовање три Српкиње и нестанак 64 заробљена српска војника и цивила. "Имамо доказе да су 64 војника и цивила заробљена и предата муџахединима. Зна се да су они држани у њиховом логору у Камену, а затим у Гостовићу. Одатле им се груби траг, а према нашим сазнањима – сви су убијени. Њихова тела су извађена из масовне гробнице, затим су дробљена грађевинским машинама и поново сахрањена на непознатим локацијама. Недавно смо у долини Каменице пронашли једно, а претходно је Комисија за тражење несталих Федерације БиХ, на своју руку, ексхумирала и пребацила у Високо седам тела са ове локације. Основано сумњамо да је реч о српским војницима и цивилима које су побили муџахедини", рекао је Милан Богданић.

Судећи по његовим проценама, у случају команданта Главног штаба Армије БиХ, генерала Расима Делића, правда не само што је спора, него је и половична.