Екавица на плажи

ПОДГОРИЦА – Река туриста из целе Србије овог лета запосела је плаже од Херцег Новог до Улциња, попунила све хотеле, викендице и апартмане у приватном власништву... Ресторанима, кафанама, кафићима, шеталиштима одјекује екавица и не смета црногорским суверенистима, само да се добро плати. Једноставно, лакше би било објавити вест које је то место на Црногорском приморју где нема туриста из Србије. Метропола црногорског туризма – Будва – дупке је пуна туриста из Србије. Словенска плажа заједно са хотелом "Александром", са три хиљаде кревета, угостила је углавном "домаће госте", како овде и даље зову туристе из Србије, као и хотели у Бечићима, Светом Стефану и Петровцу. Према званичној статистици, више од четрдесет одсто туриста из Србије је ове године у поменутим туристичким капацитетима него годину пре. Ипак, највише их је у будванској општини и то у приватном смештају. Према речима градоначелника Будве Рајка Куљаче, до пре неки дан у овом граду се одмарало око 150.000 гостију, од чега је око 50.000 кревета у викенд становима и вилама, а они нису урачунати у ову бројку јер се не пријављују и не плаћају боравишне таксе, а од тога броја, процењује се да је седамдесет одсто гостију из Србије.

Срби најчешће бораве у угоститељским објектима покрај зидина Старог града – "Моцарту", "Миленијуму" и "Код Крста", чији су ресторан прогласили најбољим рибљим рестораном "на свету". Гости из Београда, Новог Сада, Крагујевца, Ниша, Врбаса су најбројнији и највернији посетиоци манифестације Град театара. Организатори уверавају да су  посетиоци Театра преко седамдесет одсто Срби.

Није на будванској обали само "обичан" свет из Србије, већ има и немали број оних који су себи приуштили одмор на велелепним јахтама, попут др Радомана Божовића, који јахтом браон боје, под страном заставом, крстари дуж црногорске обале.

А у Боки которској, невести Јадрана, туристички посленици, попут Зорана Живковића, директора Туристичке заједнице Котора, уверавају да је за пет хиљада мање туриста у овом тренутку него лане, али да је повећан број ноћења. Мањи број туриста, по оцени Живковића, јесте и због тога што је један број одмаралишта затворен и приватизован, попут Бигова са 250 места и Поповца код Рисна са 120 лежајева. Број ноћења је остварен захваљујући високоплатежној моћи клијентеле која у Бококотрски залив стиже јахтама, и процењује се да ће их до краја сезоне бити за петнаест одсто више но пре, односно 35.000 страних гостију.

У Тивту је за седам месеци забележен пад домаћих гостију за 23 одсто, али је за 48 одсто повећан број ноћења. Тако је, рецимо, хотел "Палма" у том периоду угостио 624 туристе из Србије и остварио 2.340 ноћења.

Гости у хотелима и градићима Бококоторског залива су углавном из Крагујевца, Београда и Новог Сада .

Прича о црногорском туризму свакако бива употпуњена искуством познатог туристичког радника Вука Шћекића, власника приватног хотела "Византија" у Луштици надомак Тивта. Реч је о објекту који има дванаест луксузно опремљених апартмана и где је прошле године била премија добити смештај.

"Ове сезоне", прича Шћекић, "не могу попунити хотел ни 70 одсто и то је права катастрофа. Залута по који Рус и то је све."

А одмах ту, преко пута Луштице, на полуострву Крашићи, са хиљаду и четири стотине стамбених јединица и скоро сто одсто гостију из Србије, највеће викенд насеље у Боки которској, изморило је туристе који током целе сезоне нису имали воду, и то не само за туширање него ни за пиће.

А Жањице, туристички комплекс који се огледа у мору, такође је преко седамдесет одсто туриста примило из Беогарда, Новог Сада и Ниша.

За време овога лета у заливу су одржаване бројне феште, попут "Бокељске ноћи" и сличних манифестација на којима су Срби били најбројнији посетиоци.

На Барској ривијери, од 9.300 регистрованих гостију, близу седам хиљада су туристи из Србије. Овде су Србијанци претежно у сопственим викендицима, од Утјехе према Улцињу, до Чања у Сутомору према Петровцу, посебно у приватним апартманима и собама. Не само статистика, већ и голо око сведочи да је у овим позним августовским данима гостију је више него икада, и то из Србије.

Туристичка организација Херцег Новог саопштила је да је у овом граду за три одсто више гостију него у августу прошле године. Гости из Србије су претежно у приватним смештајима и хотелима нижих категорија са нижим ценама. Највише их је у хотелу "Металург" где је пансион двадесетак евра. Врло мало их је у хотелима више категорије. Од тренутно регистрованих 13.450 туриста, око 9.500 је домаћих на просторима херцегновске општине. Како се у Херцег Новом и скоро свим градовима на Црногорском приморју провод своди на новокомпоновану и техно забаву, већина домаћих гостију поподнева и вечери проводи у локалима. Мало кога, конкретно у Херцег Новом, привукли су Дани класичне музике, Сајам књига и Дани класичне гитаре у Старом гарду... Одвукли су их у ноћне клубове и на терасе кафана и хотела прегласни народњаци, попут "Е да си мала биберово зрнце, ја бих тебе...".