Понедељак, 27.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Са врућинама стижу и топлотни удари

Са врућинама стижу и топлотни удари

Врућине и високе температуре које прелазе тридесети степен Целзијуса, према прогнозама метеоролога, наставиће се и наредних дана, што значи да коначно почиње право лето, а са њим и – топлотни удари. Хитној помоћи у Београду последњих дана стиже све већи број позива улица због оних којима је позлило због врућине.

– Екипе Хитне помоћи сада најчешће помажу онима који су имали колапс, тренутно стање губитка свести настало услед пада крвног притиска, до којег долази због великих врућина. Често се каже да је неко на улици пао у несвест због топлотног удара, а заправо то је погрешно, јер до њега, ипак не долази  тако често. Топлотни удар је озбиљно, ургентно стање када у телу долази до слома, тј. колапса периферне циркулације – објашњава за „Политику” примаријус др Нада Мацура, кардиолог, иначе пи-ар у београдском Заводу за хитну медицинску помоћ.

По њеним речима, особа која је доживела топлотни удар мора што пре да се смести у хладну просторију, по могућству са клима-уређајем или вентилатором. Треба је раскопчати, хладити, поливати водом. Хлађење уз надокнаду соли је основна прва помоћ. 

Знојење је први знак да се тело прегрејало. Значи, треба стати, склонити се у хладовину, попити течности, и све ће, у већини случајева, проћи за десетак минута. Ако, међутим, особа не реагује на знак упозорења, може да дође до топлотног удара, до несвестице и чак до смртног исхода. Најугроженији су особе изложене високим температурама на свом радном месту, радници у ливницама, грађевинци, путари… Докторка Мацура упозорава да су у већем ризику и особе које болују од срчаних и цереброваскуларних обољења, гојазни, старији, алкохоличари…

У последње време, по речима наше саговорнице, приметно је да све млађе генерације, нарочито на градским купалиштима, користе алкохол независно од тога које је доба дана, што је погубно за здравље, поготову на овако високим температурама.

Велика опасност од врућине прети особама које су дуго у аутомобилу, јер се температура у колима, по неким проценама, попне и до 50 степени, зависно од боје кола, али и од тога колико се времена проведе чекајући у колони или у потрази за паркингом. У највећој опасности су рекреативци на излетима који, иако осећају да нису добро, не желе да одустану.

У београдском Ургентном центру, међутим, кажу да врућину, од превеликог посла и великог боја пацијената који долазе због других болести, још нису приметили.

– За хроничне болеснике који не прилагоде своју терапију, али и физичку активност тренутној топлотној ситуацији или који не уносе довољне количине течности, високе спољне температуре могу да буду узрок сметњи или узрок погоршања основне болести – каже професор др Јован Перуничић, кардиолог и помоћник директора за интерну медицину Ургентног центра, додајући како се сваке ноћи у интернистичким амбулантама прегледа од 180 до 200 болесника, а због инфаркта, погоршања срчане слабости, крварења из желуца, погоршања шећерне болести прими се њих 10 до 15 одсто.

Др Наташа Дамјановић, шеф смене у Хитној помоћи Ниша каже како лекарске екипе имају знатно више посла ових дана, откако су почеле врућине.

– Повећан је број пацијената који нам се обраћају за помоћ, али је то још у неким уобичајеним границама. Имамо доста позива због људи који су се на аутобуским стајалиштима или на улицама срушили у несвест због пада крвног притиска. Колапсе смо санирали још на терену, а неке пацијенте смо превезли на одељења опсервације.

Др Дамјановић каже како врућине истина трају кратко, чак температура ваздуха није тако висока да би правила веће проблеме, али на здравствене тегобе имају велики утицај висока влажност ваздуха и промене притиска.

О. Поповић

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.