Неславан крај СЦГ

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 26. августа – Репрезентација Србије и Црне Горе, последњи остатак реликта званог СФРЈ, одиграла је у осмини финала Светског првенства у Јапану последњу утакмицу и преселила се у историју: Шпанија – СЦГ 87:75 (20:10, 23:21, 23:21, 21:23). Као и химна "Хеј Словени" под којом је освојено 14 златних медаља на великим такмичењима.

"Плави" су отишли у заборав у летаргичном стилу, као да су једва чекали последњи звук сирене, паковање ствари и повратак у Београд. Или је тако само изгледало због очите немоћи, чак и недораслости у односу на шпанску репрезентацију.

Окончана је илузија да још представљамо респектабилну силу. Ако нас неко још и цени, то чини због наших некадашњих заслуга.

Илузија је завршена. Више немамо са чим да се заваравамо и да говоримо да смо актуелни светски шампиони. Србија мора да крене од нуле, да се угледа на многе земље које су некада похађале југословенску школу кошарке и у међувремену је и превазишле.

Шпанија, са много бољим индивидуалним квалитетом, била је апсолутни фаворит, али та чињеница није превише утицала на мотивацију нашег изабраног тима. Као да није било колективне спремности да се у утакмицу уђе жестоко, да се заоштри са ривалом који често у нокаут борбама показује психолошку лабилност. Али, нас је пре овог меча победио осам пута узастопно. Епилог: за неутралне посматраче досадна утакмица у којој је четвртфиналиста био познат већ после уводних минута.

Покушај надигравања Шпанци су казнили жестоко. Из првих шест напада убацили су девет поена, једном су неометани промашили, други пут им је лопта отишла у аут. Миличић је прва три шута у два стартна напада промашио, то је био наговештај елиминације. Предност "црвене фурије" је прогресивно расла, двојица играча на чијим способностима су се "плави" базирали у Јапану – Дарко Миличић и Игор Ракочевић – до 13. минута шутирали су заједно 15-3. Миличић 10-2, Ракочевић 5-1.

Међутим, наши момци нису успевали ништа ни да одбране. Хозе Калдерон који се редовно прослави против "плавих", и овога пута се шетао кроз предњу линију и стизао под сам кош. Пау Гасол је такође лако поентирао, тако да се на паркету још у трећем минуту другог периода нашла алтернативна постава Шпаније.

У 14. минуту заостајали смо 13 поена, покушај убрзавања игре са жељним доказивања Марком Мариновићем донео је краткотрајни напредак, смањили смо на минус седам, то је било све што смо учинили. Или, боље речено, што је репрезентација у овом саставу и могла да учини.

И поред вођства Шпаније почетком последњег периода од 20 поена, на крају је разлика испала сасвим подношљива. И то за наследнике тима који је бранио две титуле првака света, из Атине 1998. и Индијанаполиса 2002. Некад било, већ са дубоком сетом можемо да се сећамо тих златних времена.

Дворана: "Супер арена". Гледалаца: 9.000. Судије: Раш (САД), Хомси (Канада), Васкез (Порторико).

ШПАНИЈА: П. Гасол 19, Гарбахоса 6, Наваро 7 (једна тројка), Хименез 2, Калдерон 13, Фернандез 18 (3), Б. Родригез, Мумбру 8 (2), С. Родригез 2, М. Гасол 9, Кабезас 3, Рејес. Селектор: Ернандез.

СРБИЈА И ЦРНА ГОРА: Авдаловић, Јоровић 5 (1), Ракочевић 11 (1), Миличић 18, Николић 2, Раичевић 9 (1), Поповић 10 (1), Трипковић 3 (1), Мариновић 15 (1), Перовић, Илић 2, Ашкрабић. Селектор: Шакота.
П. Миљуш

--------------------------------------------------------------------------

Ракочевић задовољан

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 26. августа – Игра наше репрезентације заснивала се на само две осовине – Игору Ракочевићу и Дарку Миличићу. Понекад је то функционисало, често олакшавало противнику посао, с обзиром да није требало пуно времена за скаутирање и припрему противника.

Капитена "плавих" Шпанци добро познају из АЦБ лиге. Зато и не чуди што су успели да га зауставе на коти 11. После утакмице, Ракочевић није био разочаран, као ни већи део екипе:

– Можемо да будемо задовољни – истакао је Ракочевић, потом образложио став. – Направили смо солидан успех, основу екипе за следећих пар година. Имали смо добру атмосферу, били као браћа ових пар недеља, може се рећи да смо вратили култ репрезентације. Резултатски је могло мало боље, доста смо несрећно изгубили два меча у првој рунди.

Бек Таукерамике се потом осврнуо на меч са "црвеном фуријом":

– Нисмо имали дан. Уз то, били смо исцрпљени, јер смо сваку утакмицу играли максимално оптерећени, док је са друге стране Шпанија била потпуно одморна. Можемо да будемо задовољни учињеним, следеће године у Шпанији на Европском првенству ће бити много боље.

Дарко Миличић је био најефикаснији, али у првих неколико минута, када је дуел практично и одлучен, шутирао је 8-1.

– Покушали смо све, били концентрисани у одбрани, али ништа није вредело. Сви који су улазили давали су нам кошеве. Намерили смо се на можда и најјачу екипу, они су уз Аргентину и Америку фаворити турнира. Да је био неко други наспрам нас, можда бисмо остали у Јапану – истакао је центар "плавих".

Марко Мариновић је на паркету провео 15 минута. Овај и меч против Аргентине за њега су највеће искуство у досадашњој каријери:

– Борили смо се, дали све од себе, али Шпанија је добра екипа, састављена од одличних појединаца. На сваком месту имају најмање двојицу изванредних играча. Имали смо шансу пред крај првог полувремена, али они су искористили неколико наших почетничких грешака. Дозволили смо им да поведу са 20 разлике и преломе утакмицу. На крају смо, колико-толико, упристојили пораз.

Помоћник селектора СЦГ Саша Обрадовић је био оптимист пред осмину финала. Из њега је, чини се, говорио играч који је са плавима донедавно овакве мечеве добијао.

– Коментар је сувишан. Играли смо против екипе која је боља на свим позицијама, укључујући и дужу клупу. Квалитетнији тим иде даље. Можемо сад да анализирамо разлоге нашег слабог почетка, али смо од њих изгубили три утакмице током овог лета, што само по себи нешто говори.
П. Сарић

--------------------------------------------------------------------------

Предвиђен пораз