Нико није рекао цензура

Од нашег специјалног извештача
Бијариц, фебруара – Све је текло по протоколу, скоро до самог краја, а онда је Пјер-Анри Дело, главни селектор, ипак, прогутао горку пилулу на 20. међународном ТВ фестивалу у Бијарицу (ФИПА).
Наиме, било је превиђено да се на затварању ове угледне ТВ манифестације прикаже белгијска емисија "Бај, бај, Белгија". Међутим, из RTBF, белгијске телевизије, стигло је писмо у којем се то не препоручује. Господин Дело се мало замислио, кратко оклевао и – најављену емисију заменио другом, мање проблематичном репортажом "Рафаеле Мастројани, професија: лопов".

Према ономе што се могло сазнати, кад је све већ било готово, спорна емисија "Бај, бај, Белгија" аутора Филипа Дутила, реализована у форми измишљеног ТВ дневника (нека врста топ-листе надреалиста), инсинуира одвајање Фландрије од Белгије. Емисија је на једном од канала RTBF приказана у децембру прошле године, а управа ове ТВ станице, како се наводи у саопштењу, није дала ауторизацију за даље приказивање овог програма, поготово не на фестивалу пред међународном публиком, из виших државних и политичких интереса. И да је та емисија у процесу верификације у надлежним белгијским комисијама за медије.

Прикривено непријатан, овај случај је истовремено вишеструко поучан, најпре у политичком контексту. Белгијанци не дају чак ни да се праве шале о одвајању Фландрије. Свака таква идеја сече се у корену. А како се ми односимо према нашој болној тачки...

Спречили су приказивање, а да при том нико није рекао цензура ни поменуо мешање у туђе послове, у организацију фестивала. Дирекција ФИПА проценила је да ће, дугорочно, имати више штете него тренутне користи од представљања проблематичне емисије. И одрекла се првобитне намере. Све је прошло као заташкани скандал који никоме не би одговарао. Можда је главном селектору била повређена сујета, али то није показао. Достојанствено је изашао пред публику и, лично он, саопштио одлуку о замени програма.

Све то подсетило нас је на наше политичке и фестивалске невоље, између осталог, на недавни инцидент са "Летњом палатом" на Фестивалу ауторског филма у Београду, када је кинеска страна препоручила да се овај филм не прикаже због начина на који су осветљени неки политички догађаји у Пекингу. И сећате се шта је било. Филм је отказан, па се дигла бука око одбране уметничких слобода, помињана је недопуштена цензура. После велике медијске прашине (у чијем су дизању учествовали и политичари, па су пале и неке оставке у дирекцији за културу службе иностраних послова), филм је, ипак, био тријумфално приказан и – заборављен.

Остала је само сенка о низу нетактичних и непромишљених потеза. А штета? Какве су последице не зна се, вероватно ће једном испливати, јер Кинези (као и Белгијанци) воде рачуна шта се о њима пише и прича по свету.

И остаје питање на које морате сами да одговорите: ко је паметније или најпаметније поступио?