Уторак, 21.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ЕВРОПСКО КОШАРКАШКО ПРВЕНСТВО ЗА ИГРАЧЕ ДО 20 ГОДИНА

Крах Србије у финалу

Наша репрезентација неочекивано убедњиво поражена у мечу за трофеј од домаћина Словеније са 84:65 (15:13, 25:19, 23:14, 21:19)
Крах Србије у финалу
Изгубили главу против домаћина: Милош Шојић (Фото Фиба)

Србија је у финалу „изгубила главу“, али и најсјајније одличје. Орлићи су после низа одличних утакмица, у најважнијој одиграли катастрофално, без идеје, без реализације… Словенија је била далеко бољи тим и на крају и више него заслужено славила убедљив тијумф (84:65) и титулу европског првака за играче до 20 година. С друге стране, индиспонрани српски тим је умногоме покварио дотад одличан утисак, а морао је да се задовољи сребрним одличјем.

Не налик претходним дуелима, Србија је финални обрачун са Словенијом почела несвакидашње тихо и некако у страху. Притисак меча за трофеј поигравао се са умовима изабраника Немање Јовановића, којима је у тренуцима по почетном подбацивау лопте недостајало нападачке инспирације.

Нервоза се уткала у српске редове, што се осликало кроз лошу реализацију слободних бацања и прилично неуспешан шут са дистанце. Иако Орлићима ништа није полазило за руком, самопоуздања играчима у тегет плавим дресовима није мањкало. Храбра, чврста игра и жеља за такмичењем одржавале су Србију у резултатском прикључку, а после 10 минута игре, семафор у Стожицама је збирно показивао само 28 поена – 15:13 у корист домаћина.

Србија је мучила муку у шуту са дистанце, што је и био један од главних разлога слабог кошгетерског издања.

Најслабије издање изабраника Немање Јовановића досад Словенија је била кадра да казни, преузме иницијативу и оствари нешто значајнију предност половином друге деонице – 25:17.

Херој из сенке је за српски тим у тренуцима кризе био Никола Бундало. Крилни центар је ухватио неколико изузетно значајних скокова, погодио тројку и тако омогућио гостима да поново приђу на посед заостатка.

Ипак, сопствени пропусти поново су били кобни по Србију. Орлићи су играчки били бољи, квалитетнији тим, али константно неколико поседа у резултатском минусу. Једноставно шутерско издање Плавих није било на уобичајеном нивоу, а проценти испод сваког просека посве фрустрирајући. Нервоза је утицала и на неизнуђене грешке, а противник довољно спреман да казни велику већину пропуста. Чак седам промашених слободних бацања у првом полувремену, уз мизерних 31 одсто из игре, резултовали су и опипљивим, али опет и релативно лако достижним минусом – 32:40.

Безнађе Орлића се наставило и по повратку играча из тунела. Србија је и даље промашивала са дистанце, али и линије пенала, а резултатски дефицит полако „бежао“ из домена достижног.

Није Србији много помогао ни домаћински критеријум суђења, који фаворизовао Словенце и допуштао им да буду изузетно агресивни у одбрани. У трен ока изабраници Немање Јовановића су се нашли у дебелом минусу – 33:48.

Словенци су мучили ривала из рекета, у једном тренутку имали и више него дупло већи број погодака под кошем, што је уобичајено била главна предност сроског тима. Не и у великом финалу.

Андреја Лучића је једноставно појео притисак – плејмејкер Меге је нестао у финалу, био пркатично без учинка… У изостанку доприноса главног офанзивног мотора, Орлићи нису имали идедје у нападу, а срећни и пре свега смирени Словенци су погађали тешке шутеве и константно увећавали предност.

Покушала је Србија да се приближи у смирај треће деонице, стигла до минус 11, али су домаћини са две везане тројке поново отишли на огромних – 63:46.

Имала је Србија још један трзај почетком последњег квартала, али било је то исувише мало, исуивше касно… Како то обично и бива за недовољно добру игру казна је стигла и кроз „немогуће“ поготке ривала. Вансеријским тројкама Словенаци су Србији претили и потпуним дебаклом. Све у свему, издање изабраника Немање Јовановића било је недостојно меча за трофеј. Распала се игра Орлића у недељу увече. Словенија је, с друге стране, била довољно квалитетан ривал да то искористи и подигне трофеј европског првака. Чекало се само на завршно оглашавање сирене, после кога је домаћин славио прилично убедљиво – 84:65.

Дворана: Стожице. Судије: Пауло Маркес, Мариус Киулини, Чес ван Луи.

СЛОВЕНИЈА: Циперле 2, Грошић 12 (4 ск, 3 ил), Пађен 14 (6 ас, 3 ил), Болхар 6 (4 ск, 3 ас), Здравковић 6 (3 ас), Храбар 18, Лапајне 2, Плут 1, Менић 10 ( ск), Петковски 13 (5 ск, 7 ас).

СРБИЈА: Поповић 3, Џепина 10 (9 ск, 3 ас), Радовић, Тофоски 7 (5 ск, 3 ас), Ђурић, Лучић 5, Бошњаковић 3 (3 ск, 4 ил), Шојић 13 (8 ск), Бундало 5, Станојевић 10 (6 ск), Остојић, Шупут 9 (5 ск, 4 ас).

Џепина у идеалној петорци

Никола Џепина је одиграо Феноменалан турнир. Сјајни центар је био и једина константа Србије у финалу где је убацио 10 поена, уз девет скокова и три асистенције, а за бриљантна издања награђен је и местом у идеалној петорци турнира.

Џепина је просечно бележио 13,9 поена, уз 6,6 ухваћене лопте и 2,3 асистенције по мечу. Такође, крилни центар Универзитета Вашингтон је давао и огроман допринос у дефанзиви, бележивши две блокаде по мечу.

Недостајали Дрезгић, Срзентић, Војиновић, Ђурић…

Србија је на Првенство Европе дошла ослабљена, а неки од изостанака су се и те како осетили у финалном мечу са Словенијом. Пред турниру су на списку били још и играчи сениорског искуства попут Саве Дрезгића и Огњена Срзентића – првотимаца Меге претходне сезоне, као и МВП-ја КЛС-а, Александра Војиновића, али и Саве Ђурића… Ипак, због здравствених проблема нису пошли пут Љубљане, што је на крају скупо коштало српски тим.Шут с дистанце издао Плаве

Орлићи су изградили доста добрих акција, али их и упропастили катастрофалним шутем за три поена. Изабраници Немае Јовановића су погодили само пет пута ван линије 6,75 и то из чак 30 покушаја. Проценти од 17 одсто за три, 32 одсто из игре и само 66 са линије пенала били су једноставно недопустиви за финалну утакмицу.

 

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.