Спасавање Луксора и Карнака

Од нашег сталног дописника

Каиро, августа – Када је овог пролећа Али Гома, велики египатски муфтија, издао фатву (обавезујућу објаву) о томе да су скулптуре противне исламском веровању, многим археолозима и египтолозима следила се крв у жилама. Пред очима су се појавиле сцене из марта 2001. године, када су талибани у Авганистану уништили јединствене древне статуе Буда. За једну од њих се веровало да је  највећа на свету.

У Египту се налазе најзначајнији споменици фараонске цивилизације, а туризам је други по значају извор прихода, одмах после Суецког канала. Виши савет антиквитета је одмах реаговао саопштењем: "Статуе су ту да би могле да се проучавају и да би људи упознали своје наслеђе. То је египатско национално наслеђе. Статуе нису ту због молитве и вере."

Подигла се велика прашина и дискусија се отегла. Посебно када је шеих Јусуф ал Карадави, декан исламских студија на Катарском универзитету, пожурио да дода како ислам забрањује скулптуре и тродимензионално приказивање живих бића и да су стога статуе фараонског Египта забрањене.

Велики муфтија Али Гома, иначе бриљантан интелектуалац, био је принуђен да јавности унеколико појасни ствар. Није дозвољено молити се статуама, и посебно их не би требало држати у кућама, али њихово постојање, само по себи, није "харам" (зло), рекао је он. 

Стручњаци и археолози сматрају да, међутим, највећу опасност за древну цивилизацију не представљају могући верски фанатици који би због поменуте контроверзе наумили да дигну у ваздух јединствене споменике културе. Полако, али сигурно, велике храмове и миленијумске записе на зидовима нагриза нико други до Нил – река којој Египат дугује свој опстанак и постојање.

У Луксору, на југу 73-милионског Египта, налази се величанствени храм великог ратника Рамзеса Другог. Мноштво рељефа на бројним колонадама приказује чувеног фараона у његовим победничким биткама. Сцене су нарочито лепо очуване у деловима који нису били директно изложени сунцу и где су предивне боје преживеле миленијуме. Али, ситуација се мења, упозоравају експерти.

Стручњаци за конзервацију са Универзитета у Чикагу, САД,  већ читав век фотографишу и контролишу остатке храмова и скулптуре у Луксору, некадашњем центру живота и владавине фараонских династија у јужном Египту. Они поседују више од 40.000 фотографија снимљених после 1800. године, што им омогућава увид у то шта је зуб времена учинио са овим јединственим споменицима фараонске цивилизације.

Представници Чикашког универзитета стационирани су у Луксору и  иду у свакодневну инспекцију. "Када се пажљиво погледају рељефи и боје, може се приметити да се појављују трагови воде на зидовима која се стално пење све више и више. Раније су били  потребни векови, данас то чине године", каже директор овог пројекта др Реј Џонсон.  

Упоређујући фотографије старе један век, са оним што се данас може видети, др Џонсон је резигниран. "Још само пре десет година, када сам стигао у Луксор, боје на рељефима биле су потпуно јасне. Сада су сасвим нестале",  каже он за месечник "Каиро тудеј".

Многи археолози сматрају да ће, ако се ништа хитно не предузме, непоновљиве колонаде храмова у Луксору и Карнаку бити толико подлокане подземним водама Нила да ће читава структура храмова, исклесаних у трошном пешчанику, бити угрожена. Може једноставно да се уруши за неколико година.

"Дошло је до огромне промене у нивоу подземних и надземних вода Нила од античких времена. Захваљујући само генијалности античких архитеката и грађевинаца, ови храмови и даље ту стоје", објашњава др Џонсон.

Главни кривци су – феласи, египатски фармери који живе уз обале Нила. Вековима је Нил плавио и повлачио се. Стизао и до темеља храмова, увлачећи се у структуру пешчаника, али се касније повлачио, у песак, без већих последица по споменике. И тако вековима.

После десетогодишње изградње Асуанске бране, завршене 1970. године, престале су сезонске поплаве, а дошло је и до промена у токовима подземних вода. Велики салинитет, главни кривац за оштећења фараонских стубова, последица је регулације тока Нила и све већег коришћења пестицида у пољопривреди. Вода неумитно нагриза све фараонске споменике, не само у Луксору и Карнаку, већ читавом дужином Нила, све до његове делте.

Чувени Колоси од Мемнона, од којих је један највећи на свету, исклесан у једном комаду камена (висина 20 метара), донедавно су се налазили усред поља за гајење шећерне трске. Монументални споменици преживели су три хиљаде година, поплаве Нила, ратове, Наполеонове освајаче, који су њихова лица користили као мету за вежбе гађања. А онда се 1989. године чувени Колос почео нагло да криви, па се нашао на Унесковој листи 100 најугроженијих споменика на свету.

Египатска влада суочила се са великим проблемом. Пошто није успела да убеди фармере да промене начин наводњавања, морала је да их пресели. Сада су стручњаци и власти на истим мукама у Луксору, који ентузијасти Египатског савета за антиквитете желе да претворе у град музеј. То иде тешко и споро. Сељаци који живе од своје жетве не желе да мењају навике, па археолози не виде други излаз, него да их и одатле помере на друго место и компензују плодним земљиштем. У супротном, светско наслеђе древне фараонске цивилизације нестаће под налетима подземних вода Нила и пестицида.