Обамина трећа победа

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, 16. јула – Председник Барак Обама је управо постигао хет-трик, своју трећу победу у Конгресу, и направио нови корак у реализацији својих предизборних обећања да ће реформисати Америку.

После закона о стимулисању економије са 787 милијарди долара и промене система здравственог осигурања, чиме здравствену заштиту треба да добије још 32 милиона досада неосигураних Американаца, управо је изгласан и закон о финансијској реформи, који по неподељеним овдашњим оценама представља највеће обуздавање Волстрита (синоним за финансијску индустрију) од Велике депресије из тридесетих година прошлог века.

Закон је јуче по подне, после једногодишњег натезања и интензивног лобирања, прошао последњу препреку у Сенату (Представнички дом га је усвојио прошлог месеца). За „законодавно чудовиште”, како је овај законски предлог од 2.300 страна описао један његов противник, гласало је 60 сенатора од тренутно 99 (међу њима и три републиканца), што је био неопходни минимум како би се опозиција онемогућила да започне парламентарну опструкцију.

Закон ће постати пуноважан кад га потпише председник, а како се најављује, Обама ће то учинити на посебној церемонији која ће у Белој кући бити уприличена идуће недеље.

За примену свих његових одредаба биће, међутим, потребно неколико година. Главни циљ закона, како је образложено из Обаминог тима, јесте обнова поверења у амерички финансијски систем, који је крајем 2008. био на ивици колапса, затим заштита корисника финансијских услуга и подстицање економског раста.

Пошто је у законски текст током једногодишњег усаглашавања под притиском финансијских лобија уграђено прилично компромиса, он је слева нападан да не досеже довољно, а здесна да се држава ангажује превише. Али није спорно да са њим престаје ера „немешања” у послове Волстрита, чије су финансијске махинације у трци са профитом један од узрочника светске финансијске кризе.

Закон, између осталог, уводи независни биро за заштиту корисника финансијских услуга од банкарских злоупотреба: једностраног мењања кредитних услова и наплате додатних трошкова који нису предвиђени уговорима, овлашћује владу да реорганизује или затвори посрнуле финансијске куће, предвиђа оснивање посебног тела које ће пратити стање у целокупном финансијском систему, регулише „деривате” и ограничава како банке све смеју да новац улагача користе да би остваривале профит.

Све то треба да буде разрађено у стотинама подзаконских прописа које ће донети десет регулаторних агенција, регулишући практично све, од банкомата до хеџ фондова.

Један од главних резултата треба да буде и то да „нема више спасавања пропалих банака”, како је у својој првој реакцији на усвајање закона јуче нагласио Обама.

Ово је његов несумњиви политички успех који му, парадоксално, неће подићи председнички рејтинг. Политичка клима у Америци данас је, наиме, таква да преовладава негативно расположење не само према властима него и према свим политичким институцијама. Економска криза је званично прошла, али већина људи још осећа њено дејство. Стопа незапослености је и даље неуобичајено висока – 9,5 одсто – јер компаније које су на врхунцу кризе отпуштале, сада откривају да они који су остали могу да већим радом обављају и послове оних који су отишли. Са друге стране, стопа економског раста је веома скромна, тренутно испод три одсто, да би била замајац за ново запошљавање.

Земља затим и даље троши много више него што има: буџетски дефицит ће и ове године бити изузетно велик, око 1,5 билиона (хиљада милијарди) долара, а статистика за јун управо је показала да је опала широка потрошња, овде најбољи знак да људи стискају новчанике јер нису сигурни да ће сутра бити боље, као што је донедавно увек бивало.

Уз то, све реформски закони имају „одложено дејство”: потребне су године да се спроведу велики Обамини социјални захвати који су по неким највећа прерасподела богатства у новијој америчког историји – па већина бирача још не осећа опипљив бољитак.

Због тога је Обамин рејтинг тек 45 одсто, док само 40 одсто Американаца одобрава како решава најважније проблеме, оне економске.

Пресуда ће стићи у новембру, када су избори за трећину састава Конгреса, на којима би, како се сада чини, Обамине демократе могле да изгубе садашњу већину у Представничком дому („већу народа”), што би закомпликовало преостале председникове реформске планове: доношење нових закона о енергији и климатским променама и на нови начин регулисање старог проблема, илегалне имиграције.

Обама, међутим, не одустаје од својих планова – преостаје му једино да већину земљака убеди да је то у њиховом интересу.

----------------------------------------------

Запушен нафтни гејзир

Вашингтон – После готово три месеца индустријске и еколошке драме у Мексичком заливу, „Бритиш петролеум” је ноћас први пут успео да запуши нафтни гејзир који још од 20. априла у океанске воде и приобаље околних држава, од Тексаса до Флориде, излива енормне количине нафте. Инжењерски подухват на океанском дну, на дубини од километар и по, у овом моменту је само привремено решење чија се постојаност још проверава. Специјални затварач са вентилима ће у једном моменту морати да буде скинут да би се инсталирале нове цеви које ће нафту спроводити до танкера на површини, пре него што се бушотина која је 87 дана била ван контроле сасвим затвори.

----------------------------------------------

Казна за „Голдман Сакс” – 500 милиона

Вашингтон – Један од највећих играча на Волстриту, финансијско-консултантска кућа „Голдман Сакс” нагодила се са државом да плати 500 милиона долара казне и тиме затвори досије кривичне пријаве коју је против ње поднело главно регулаторно тело за берзанско пословање.

Реч је о једној од највећој казни у историји америчке финансијске индустрије. „Голдман Сакс” је био оптужен да је преварио једне клијенте којима су ускраћене неке виталне информације о финансијском „деривату” који су куповале – обвезницама „препакованих” заложних кредита. Они су у том послу изгубили неколико милијарди, колико је, на другој страни, зарадио власник једног „хеџ” (високоризичног) фонда, кладећи се да ће ти кредити пропасти.

Сматра се да је „Голдман Сакс” добро прошао (очекивало се да ће платити бар милијарду), што би такође био ситниш из његове касе: та кућа је прошле године имала профит од 13,35 милијарди долара.

Милан Мишић