"Пират" на пени

БАР – Ресторан "Пират" у Сутомору, налази се, што би приморци рекли, на самој "пени од мора". На обали Ива Новаковића, уз шеталиште, већ седамнаест година омиљено је свратиште љубитеља мириса и звукова Медитерана и, нарочито, укуса плодова мора, односно рибљих специјалитета.

– "Пират" је овде настао случајним избором мог брата Чеда, који више од тридесет година живи у Америци и он је, у ствари, власник самог објекта, почиње причу Љубо Караникић, газда "Пирата" и један од најпознатијих барских угоститеља. Љубо (49) трећи је по реду од четворице браће Караникић. Његова браћа Никола (53), Чедо (51) и Данило (47) живе већ деценијама у САД. 

После куповине објекта, почело се са опремањем ресторана. Комплетан ентеријер и намештај Чедо је допремио из Америке. У питању је стилски обрађено дрво, старо више од 150 година. Амблем "Пирата" само је прерађена верзија заштитног знака једног од најбољих румова са Јамајке. Опет Чедов избор.

– Кад смо кумовали ресторану, биле су две варијанте. Пошто је на обали мора, а овај крај су често обилазили гусари и пирати, размишљали смо о неком од тих имена. Пресудио сам ја знајући да су пирати били поштенији. Гусари су били разбојници који су пљачкали све редом, а пирати само богаташе и то давали сиротињи. Нешто као порез на екстрапрофит, говори нам, кроз смех, газда "Пирата".

Љубо је, иначе, завршио техничку школу, бавио се грађевинарством, а онда се отиснуо у немирне и несигурне воде угоститељства. Каже, брат га је гурнуо у овај бизнис, а он се, испоставило се убрзо, добро снашао.

– Научиш да пливаш, јер ако не знаш – потонеш. Најпре сам схватио да морам да научим да спремим свако јело својом руком. Како сам и сам гурман то ми није било тешко, али сам увек волео да направим креације и додам нешто посебно, моје, већ опробаном рецепту. Наравно, то данас раде моји кувари, открива Љубо формулу свог успеха.

Специфичност "Пирата" јесте у томе што се сва јела спремају "на граделе", а не на плину или струји. Специјалитети куће, које иначе Љубо спрема сам, јесу слане сарделе, димљени крап, затим шкољке на бузару, али уловљене иза Волујице, а не из узгајалишта, плодови мора, гамбори и, наравно, све врсте рибе. У "Пирату" имају и оригиналну рибљу чорбу, која се прави по једном традиционалном рецепту. Љубо је и маслинар, па у ресторану служи само своје маслине (црне и зелене) и маслиново уље.

За оне који од рибе више воле месо, у "Пирату" спремају све врсте меса, укључујући и једну Љубову креацију – "шестанбургер".

– Ови млађи веома воле америчку брзу храну – сендвиче, хот-дог, хамбургере, чизбургере. Пошто су моји из Шестана (село испод планине Румије), одлучио сам се за једну комбинацију шестанског и америчког. Тако је настао "шестанбургер", јело направљено од млевеног меса, шестанског сира, пршуте и једног соса од печурака, објашњава Љубо, додајући да се у ресторану служе и домаћа црна и бела вина од Пајовића из Сеоца.

Из Шестана је, по рецепту његове бабе, стигло и слатко од смокве зимнице, које се овде служи као дезерт.

Породица Караникић се, иначе, пре више од седамдесет година доселила из Шестана у Маровиће, поред Бара, где и данас живе, на породичном имању.

Љубова кућа је пример оригиналне архитектуре. То је јединствена грађевина, настала комбинацијом камена са Румије, Сутормана и Волујице. Прошле године његово двориште и врт добили су и награду за хортикултурно и  архитектонско уређење. У сличном стилу, али са каменом и ентеријером, који је допремио из Америке, саградио је кућу и његов брат Чедо. На такав начин планирана је и реконструкција "Пирата". Ресторан ће, већ од наредне године, изгледати другачије, на два нивоа и са дозиданим апартманима, који ће бити опремљени у необичној, традиционалној, стилској форми.