Коверте најдебље у Лазаревцу

Просечна нето зарада у Београду у јулу је износила 27.637 динара, што је за око 20 одсто више у односу на примања запослених Београђана јула прошле године, сазнајемо у Републичком заводу за статистику. Најдебље, али и најтање коверте овога пута биле су у приградским општинама. Тако су запослени на територији Лазаревца у јулу, у просеку, примили 35.923 динара, а солидним зарадама од 34.386 динара могу се похвалити и запослени у Сурчину. Примања у ове две општине највиша су и на нивоу целе Србије.

Сасвим је другачија ситуација у Младеновцу, где су јулска нето примања била само 16.426 динара, а ништа боље није ни у Барајеву и Сопоту. Тамо просечна зарада није прелазила 18.000 динара.

На ужем градском подручју најбоље плате поново су имали запослени на територији општинe Нови Београд, Врачар и Стари град, а најлошије у некада радничком поносу Раковици – само 18.110 динара. Примања запослених у београдској привреди била су 28.476 динара, што је за око две хиљаде више у односу на раднике у ванпривредним делатностима. То је једна од разлика између Београда и осталог дела Србије, где су просечне зараде у ванпривреди изнад оних у привреди.

Иначе, стручњаци истичу да се на основу кретања просечних зарада у београдским општинама могу уочити промене које су се последњих година догодиле у нашој привреди. Тако су зараде сада највеће у Новом Београду, Врачару и Старом граду, дакле у општинама на чијој се територији налазе представништва страних компанија и других, успешних фирми, углавном из услужног сектора, а најниже у општинама где се налазе велике, некада успешне, а данас углавном пропале, домаће фирме из металског комплекса.

Примања у Београду су за око 20 одсто виша у односу на републички просек, али се на основу тога ипак не може закључити да Београђани

живе боље у односу на остатак Србије, jер у Београду су више цене и трошкови живота, а сем тога у главном граду живи и велики број пензионера, прогнаних лица, као и око 150.000 незапослених.