У офанзиви бошњачки национализам

БАЊА ЛУКА – Председник Владе Републике Српске Милорад Додик изјавио је у интервјуу Танјугу да би сместа ухапсио бегунце од Хашког суда када би знао где се налазе, јер, како је, приметио, док год су ти људи живи, а нису у Хагу, Србија и РС ће имати проблем. "Неоправдано је да Србија и српски народ у целини буду таоци једне групе људи који су потпали под међународно право. То нису јунаци, како они себе желе да представе, то су обичне кукавице које су се увек криле иза народа и у име њега чиниле та злодела. Док год они биолошки живе, а нису у Хагу, Србија и РС имаће проблем. Ја ћу вама дефинитивно да кажем – данас када бих знао где се налазе, ја бих их похапсио", поручио је, између осталог, Додик.

Стиче се утисак да радикализација у бошњачком делу БиХ иницира и радикализацију у Републици Српској, тврђи став РС према Федерацији.

– Не чини вам се уопште. То је одраз континуитета у БиХ, који је довео до тога да су данас у Босни у потпуној дефанзиви српски и хрватски национализам, а у значајној експанзији је бошњачки, односно, муслимански национализам. Бошњачки национализам на таласу концепције о страдањима Бошњака покушава да изврши притисак на политичке структуре, како би обезбедио решења у Уставу и у институционалном уређењу БиХ које одговарају пре свега бошњачком народу.

Науштрб српског и хрватског народа?

– Науштрб свих других, фаворизујући искључиво једну политику. Муслиманско-бошњачки политичари сталном политиком изгона РС из састава БиХ ће на крају довести до процеса који ће у будућности сигурно карактерисати интенција да РС потражи неки свој пут. Чињеница је да РС Босну и Херцеговину (у оквиру Дејтона) прихвата као заједничку земљу, са два ентитета. Што се тиче Срба и РС, то више није спорна чињеница. Међутим, бошњачки политичари упорно форсирају причу о РС као геноцидној творевини и да она због тога наводно треба да нестане. То доводи до тога да у РС – која је у последњих неколико месеци постала свесна своје улоге, значаја и својих овлашћења – долази до формирања политичке свести која јасно каже: уколико ви не желите РС као саставни део БиХ, РС има и низ других алтернатива.

У коликој мери су тога свесни представници међународне заједнице у Босни и Херцеговини?

– Проблем је што имамо неприхватање РС, не од стране међународне заједнице, него од стране БиХ. То доводи до нефункционисања институција и одлучивања у БиХ. Међународна заједница мора да одустане од досадашњег концепта притиска који је понекад личио на брутални обрачун са локалним политичким факторима и да се усмери ка позицији разговора и договора о одређеним стварима.

У том контексту се не може заобићи ни идеја референдума која је изазвала еруптивне реакције у БиХ?

– Референдум је врхунски облик демократског изражавања људи. Када то поменете у БиХ онда је то проблем. Остајем при томе да РС има право на референдум и она ће то право градити и изградити у годинама које долазе. Нико апсолутно не треба да има примисли да ће због притисака или згражавања на помињање речи референдум неко одустати од тога. Већина људи овде мисли да РС треба да буде изван БиХ и ми политичари то морамо да уважавамо као чињеницу.

Спочитавају Вам добре односе са Београдом и специјалне везе са Србијом?

– Нама нико не може да забрани добре односе са Србијом. Ту постоје скривена очекивања бошњачке политичке елите да ће временом Срби "исцурети" из РС и отићи у Србију. То неки политичари као Сулејман Тихић, чак, и сугеришу. Ово је земља која припада и српском народу, овде живе људи који воле ову земљу, који не мисле да иду и који хоће да на њој бране своје интересе, а у исто време да комуницирају и са Србијом као матицом. Србија је матица српског народа. То нема везе са национализмом. То су чињенице.

Ваша влада је отворила РС према региону, свету, има бољу позицију... Затекли сте доста лоше економско стање у РС. Међутим, очекујете велике инвестиционе захвате?

– Овде је људима доста приче, јер им је јасно да од тога не могу да живе. Ми смо се последњих неколико месеци интензивно бавили променом атмосфере, и како бисмо привукли стране инвеститоре и како бисмо домаћим инвеститорима, који нису криминалци, који немају прљав новац, омогућили да се успешно развијају. Ушли смо у процес такозване "гиљотине прописа" и укидамо сада 36 закона и 56 уредби које су инвеститорима загорчавале живот. То ће се десити у септембру и то је значајан помак. Треба напоменути и да је наше законодавство једно од најлибералнијих у региону. У РС плаћате 10 а у остатку Босне 30 одсто пореза на добит. Велики пројекти су у завршетку конципирања. Чешки Чез улази у Термоелектрану Гацко, то је инвестиција од милијарду и 440 милиона евра. Такође, разговарамо и о термоелектрани Угљевик. Али, оно што желим да потенцирам јесте изградња хидроелектране Бук Бијела са Владом Републике Србије. Пре неколико дана разговарао сам са премијером Коштуницом, министром Динкићем и ресорним министрима око тога. Сада треба да седнемо и да се договоримо око динамике. Хидроелектрана би била капацитета око 440 мегавата. Вредност инвестиције је око 400 милиона евра. Са средствима од продаје Рафинерије нафте у Броду и Рафинерије уља "Модрича" очекујемо око три милијарде евра улагања у идућој години. РС је коначно окренута правом питању, а то је питање економског развоја.