Мазут уместо гаса

Домаћинства прикључена на гас, као и топлане које овај енергент троше за даљинско грејање, неће се ни ове зиме огрејати на плин из подземног складишта гаса у Банатском Двору. Јер, Јавно предузеће "Србијагас", и поред свих најава, није успело да током јула обави прво пуњење гаса. Тако ових дана заједно са Министарством енергетике тражи алтернативу где да складишти гас за предстојећу зиму, како се не би поновила прошлогодишња ситуација када је због проблема на релацији Русија–Украјина у Србију стизало тек 70 одсто укупних количина овог енергента. Због тога су велика предузећа и домаћинства са гаса морала да пређу на мазут.

У "Нафтагасу" никако не препоручују да се у овом часу подземно складиште ставља у функцију, јер би, будући да је земљиште у резервоарима и даље заводњено, утискивање првих количина гаса имало само контраефекат.

Студијом је било предвиђено да се прве количине од око 50 милиона кубних метара гаса утисну до 15. октобра како би додатне од око 200 милиона кубика стигле у другом циклусу, након чега би се у лежишту нашло првих 250 милиона кубика овог енергента.

Сада је у лежишту низак притисак, а контакт гаса и воде врло висок. Уместо седам бушотина, а требало је да већ буду у функцији, само су четири опремљене. 

Планом је било предвиђено да се дневно упумпава око милион кубика гаса, као и да се он купи лети када је јефтинији и троши зими.

С обзиром на овакво стање, Банатски Двор, како се сазнаје у "Нафтагасу", неће ове зиме моћи да се користи. У најбољем случају, у функцију би могао да се стави 2007, односно 2008. године.

У "Србијагасу" не желе да коментаришу одлагање пуњења складишта, подсећајући да је влада из националног инвестиционог плана највећи део пара издвојила управо за његов завршетак.

На питање, какву грејну сезону треба очекивати будући да на сопствене залихе гаса не можемо да рачунамо, а да резервно складиште за гас где бисмо га одлагали још није нађено, у Министарству енергетике истичу да се са "Србијагасом" интензивно ради на тражењу алтернативног решења, односно да се нађе складиште у окружењу које ће се узети у закуп.

Истовремено је преко "Југопетрола" иницирана куповина довољно  мазута за све топлане у Србији, како домаћинства и привреда који троше гас не би током зиме осетили евентуалне несташице тог енергента.

До сада је у градњу највећег складишта гаса у овом делу Европе уложено око 13 милиона евра. Али, недостаје новац за прво упумпавање. Складиште, за које су надлежни у НИС-у још пре 15 година рекли да је преко потребно, гради се на месту где се дуго експлоатисао гас.

Банатски Двор је изабран због близине великих потрошача и чињенице да је баш ту ради изградње складишта 1989. године заустављена експлоатација гаса. На налазишту је тада остало "заробљено" око 830 милиона кубних метара гаса предвиђених да буду ваздушно јастуче, али је током деценија настављено са експлоатацијом гаса, па је лежиште потпуно исцрпено и делимично заводњено. 

Иначе, у ваздушном јастучету ће за сва времена остати замрзнуто гаса у вредности од око 100 милиона долара. Банатски Двор би могао да служи и као регионално складиште плина за БиХ, Бугарску и околне земље које деле судбину Србије, односно немају сопствени резервоар.

У другој фази градње дошло би до повећања постојећих капацитета са 300 на 500 милиона кубика, а у трећој, завршној, 850 милиона чији се завршетак очекује до краја 2007. године.

Потрошња у Србији варира од око 150.000 до 200.000 кубика у летњим месецима до 450.000 у зимским, док 25,6 одсто од целокупне потрошње одлази на енергетске потребе. Током зиме ова потрошња достиже и 40 одсто, али осцилира и потрошња шећерана, азотара и других великих индустријских потрошача.

У плану је чак било и да се преостала четири лежишта која се налазе у непосредној близини Банатског Двора повежу са овим првим српским гасним резервоаром након чега би она постала европско подземно складиште гаса у Србији.