Крпљење новца уз помоћ спонзора

Српски и београдски фестивали последње три године кубуре са новцем. Тако је Белеф (Београдски летњи фестивал) који се одржава од 16. јула до 8. августа добио 23 милиона динара од  града Београда, три милиона динара мање него прошле године, а остао је и без подршке Министарства културе.

Према речима Владана Церовића, директора Белефа, поред позамашног скраћења буџета, и пад вредности динара утиче на лошу ситуацију.

– Прошле године је на располагању било 26 милиона и треба имати на уму да је динар пао у односу на евро. Када се све сабере, то је читавих 30 одсто мање – каже Церовић.

Поред тога, наш саговорник каже да ове године Министарство културе није одвојило ни динара за „Белеф”, док је прошле године из републичке касе уплаћено милион динара. И спонзори тешко одлучују да помогну Београдски летњи фестивал, као и многе друге манифестације, јер ни они немају превише пара.

– Упркос свему, успели смо да направимо квалитетан програм. Сматрам да имамо јаснију концепцију него протеклих година и да ћемо привући доста публике – говори Владан Церовић.

На програму „Белефа”, који под слоганом „На новом таласу” жели да представи Београд као културни центар региона, планирани су концерти, изложбе, пројекције филмова и трибине. Део програма преселиће се и у приградске општине, Младеновац, Лазаревац, Обреновац, Сопот и Сурчин.

Што се републичког буџета тиче, Министарство културе и ове године стандардно издваја новац за фестивале на основу конкурса. То су, између осталих: Фестивал филмског сценарија (2.000.000 динара), Синема сити (2.000.000), Фестивал глумачких остварења (1.000.000). Што се позоришта тиче, највише новца добило је Шабачко позориште, за фестивал „Јоаким Вујић” (2.000.000), затим Мини фестивал „После пада” (1.500.000), „Дани Зорана Радмиловића” у Зајечару (1.000.000). У низу манифестација, Министарство културе финансира и Фестивал омладинских хорова у Сомбору (200.000), или Смотру изворног народног стваралаштва „Хомољски мотиви 2010” који се одржава у Кучеву (150.000).

У оквиру обавезног финансирања, Министарство културе сваке године одваја новац за Кустендорф, Фест, Бемус, Битеф, „Стеријино позорје”, Октобарски салон, а новчана помоћ варира од тога колико новца има у буџету. Примера ради, „Стеријино позорје” је до претпрошле године добијало око 10 милиона динара, док је од 2009. године тај новац преполовљен. То је био и један од основних разлога за оставку бившег директора „Позорја”, Ивана В. Лалића. Међу фестивалима од изузетног значаја однедавно је и међународни џез фестивал „Нишвил”, који се одржава од 12. до 15. августа. Од маја ове године, Министарство културе се обавезало да ће у наредне три године финансијски помагати „Нишвил”, заједно са оснивачем, градом Нишом.

Међународни фестивал „Дани оргуља” у Београду, који је прославио 10. годину постојања завршен је 13. јула. Овај фестивал почео је своју „каријеру” као део пратећег програма предстојећег Белефа, а временом је постао засебни фестивал. Поред града Београда, „Дане оргуља” новчано је подржало и Министарство културе, као и Београдска надбискупиjа, Аустриjски културни форум у Београду, Амбасада Чешке Републике, Студио „Вокер”, и „Масел”. Са друге стране, Фестивал културе младих Србије у Књажевцу и у 2010. години је, како су пренели медији, остао без помоћи Министарства културе. Овај фестивал постоји од 1951. године, одржава се почетком јула, а од 1972. године постоји под данашњим именом. На програму је музички и сценски програм, сликарство, хорско певање, драма, балет и уметничка фотографија.

С. Стаменковић

( сутра: Криза не сме да угрози квалитет)