Догодине расту приходи и потрошња

Потрошња би у земљама централне и источне Европе (ЦИЕ) требало да реално порасте за око један до 2,5 одсто на међугодишњем нивоу у наредној години. Захваљујући расту потрошње, економски опоравак (који је тренутно у потпуности базиран на извозу) требало би да се додатно уравнотежи, тврде истраживачи Одељења за макроистраживања Ерсте групе.

Расположиви приход, на који се односи обично у просеку око 65 одсто БДП-а, недавно је умањен због пораста незапослености и пада других прихода (закупнине, добити, приходи од камата).

– С обзиром на то да је негативни ефекат погоршања на тржишту рада делимично ублажен благим порастом пензија и других социјалних бенефиција, расположиви приход је опао мање него што би се то очекивало због пада запослености – објашњава Јурај Котиан, један од руководилаца тог одељења у Ерсте групи. – Узимајући у обзир пораст продуктивности, солидну перспективу у погледу раста зарада у приватном сектору и приближавање пораста незапослености највишој тачки, очекујемо да ће се расположиви приход повећати за око један до 2,5 одсто наредне године.

Ова прогноза не важи за Румунију чија је влада усвојила амбициозне мере штедње (укључујући повећање ПДВ-а за пет процентних поена) јер ће реални раст расположивог прихода остати негативан наредне године због повећане инфлације.

Смањење спољне трговине крајем 2008. и 2009. године погодило је, углавном, извозно оријентисане економије као што су словачка, мађарска и чешка. После достизања најнижег нивоа у првом кварталу 2009. године извоз последњих месеци бележи двоцифрен раст на међугодишњем нивоу у многим земљама ЦИЕ и тренутно представља главни ослонац економског опоравка, али је још, по јединицама, испод нивоа на коме је био пре кризе. Хитна потреба за фискалном консолидацијом у ЕУ повећава забринутост у погледу будуће снаге опоравка базираног на извозу, тврде аналитичари Ерсте групе.

Коментаришући разлог због кога је пад потрошње био много већи у односу на динамику расположивог прихода у многим земљама, Котиан каже „да домаћинства део свог расположивог прихода нису потрошила него усмерила у штедњу”.

Он објашњава да су углавном у земљама са веома ниским стопама штедње (балканске и балтичке земље), али и у развијенијим земљама (Шпанија и Велика Британија, где је стопа штедње морала да порасте за шест процентних поена) било неопходно снизити нето задуживање. Потрошња у земљама у којима су домаћинства била у нето кредитној или уравнотеженој позицији (Чешка или Пољска) била је под мањим негативним утицајем у време кризе, пошто су оне себи могле да приуште да регулишу потрошњу кроз привремено смањење коефицијента штедње. Нето задуживање, које је било извор до 15 одсто расположивог прихода и које се интензивно користило у Грчкој и земљама са великим растом цена непокретности претходних година (Ирска, Шпанија и балтичке земље) знатно је опало и довело до значајног смањења потрошње домаћинстава и инвестиција.

Аналитичари Ерсте групе тврде да је запосленост у ЦИЕ опала између један и четири одсто (изузев Пољске у којој је запосленост порасла у 2009. години), док су се највећи падови у ЕУ (од седам до 13 одсто) догодили у земљама које су забележиле велики раст цена непокретности и екстерне неравнотеже. Балтичке земље, Ирска и Шпанија нису ни могле да коригују те неравнотеже слабљењем својих валута.

– Десезонирани подаци о запослености већ указују на стабилизацију, али ће у оквиру поређења на међугодишњем нивоу, запосленост у просеку опасти у 2010. години. Будући пораст запослености ће у великој мери зависити од глобалне конкурентности радне снаге и структуралних промена на тржишту рада и, по мом мишљењу, регион ЦИЕ има велике шансе везано за трошкове и изазове реформи тржишта рада – сугерише Котиан.

Јединична цена рада у земљама ЦИЕ знатно је нижа од просека у Европске уније и стопа учешћа радне снаге може да се повећа уклањањем препрека које онемогућавају неким грађанима у Мађарској и Румунији улазак на тржиште рада.

М. Б.