Нема неуспеха

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 26. август – Чудан осећај остао је у свима нама после испадања наше репрезентације. Нема разочарања какво би било логично за људе који долазе из земље светских шампиона, земље која деценијама Светско првенство није напуштала без одличја. Равнодушност проткана по којом нити горчине је најближа емоција која би се могла упоредити са тим чудним осећајем.

Нико од нас није у Јапан дошао заносећи се да имамо тим за велика дела. Сувише смо дуго кошаркашка земља да бисмо се заваравали како са осредњом екипом по квалитету можемо да се носимо са тимовима који у својим редовима имају звезде.

Слобода већа од Џорданове

Такође, после Олимпијских игара и прошлогодишњег Европског шампионата, не би нас изненадио ни слабији резултат од овога, пораз од Нигерије није ни изблиза болео као онај од Кине и Новог Зеланда пре две године.

Одлазак кући у време када се праве борбе тек захуктавају, само је логична последица свега што се дешавало последњих година. Првенствено продукт недостатка стратегије. У Шведској смо пропустили прилику да већ сада као Шпанци имамо јак тим, јуришамо на резултат и спокојно чекамо Олимпијске игре. Лекцију како се то ради овде су нам одржали Турци и Литванци, па и Италијани који имају и те како перспективан тим.

У нашим лутањима која су нас и довела овде где смо, селектор Драган Шакота, као и његови претходници, изабран је да буде заклон иза кога ће се сакрити многи пропусти. Веровало се да ће Предраг Стојаковић, Марко Јарић и остали доћи, јер је Шакота њихов учитељ и пријатељ. Њихово појављивање на припремама било би представљено као подвиг и резултат напорног рада целе организације.

Када је то изостало почела је прича о подмлађивању, али је и она у поређењу са Турском урађена на пола. Недовољно радикално. За то није довољан селектор, цела организација мора да има снагу да је изнесе. И друга шанса у три године је пропуштена. Из истог разлога.

Шакоти, који је био свестан и приликом избора да се прихвата катане за харакири, на душу се може ставити слобода коју су имали појединци, какву ни Џордан није имао у дрим тиму 1992. Таква права код Ивковића нису имали ни Петровић, Дивац, Ђорђевић, Кукоч, а сваки је појединачно вредео готово колико цео наш садашњи тим.

Како оценити осмину финала? Свакако не као успех, у крајњој линији зато што се мрвицама не смемо задовољавати. Није ни потпуни неуспех. Нажалост, то је наша реалност.

Причу о учинку на Светском првенству коју је започео непосредно после утакмице са Шпанијом, упитан да резултат оцени као успех или неуспех, Шакота је почео речима:

– Неуспеха нема, ако дебитанти изађу и одиграју Светско првенство, шест званичних и 11 пријатељских мечева, укупно 17. Већ је само то добитак. Наравно, тужно је гледати да нисмо у ситуацији да правимо резултат, као што смо некада радили, али то смо знали и пре почетка припрема, када нисмо били у ситуацији да позовемо најбоље играче, јер неки од њих нису желели да играју. У таквој ситуацији повукли смо овај потез и уопште не жалим због тога.

Миличић знатно напредовао

Причу је наставио пресеком свих шест мечева:

– Превише треме је било на почетку, али и у осмини финала када смо играли са противником који је уигранији и јачи од нас. Много храбрије смо морали да уђемо у прву и последњу утакмицу. На четири претходне утакмице смо показали да можемо да будемо борбени, али смо против Шпаније били само на моменте храбри и паметни. Све остало је било са доста грешака. Вероватно су и то што смо први пут били заједно и то да смо имали 11 дебитаната на једном великом такмичењу фактори који су утицали на грешке. Све је то за анализу.

Селектор је нагласио да има доста ствари са којима може да буде  задовољан.

– Међутим, морали смо много храбрије да играмо, без обзира да ли је реч о противнику који је јачи на папиру од нас. Респект поготово не сме да се претвори у страх. Рачунам да ће искуство стечено играњем у Јапану довести до тога да већина која ће следеће године бити у Шпанији тај проблем више неће имати.

Овај тим би са Крстићем и Милојевићем могао сигурно корак више. Ипак, утисак је да то опет не би био тим који би био снажан колико и амерички и аргентински. Упитан колико би резултатски учинак био бољи са њима, Шакота је одговорио:

– Заиста не бих улазио у приче које би личиле на било какво оправдавање. Када сам преузео репрезентацију знао сам шта ме чека, али сам био оптимист у погледу тога да ће се појавити играчи које сам звао. Од играча који су били на листи, није дошла неколицина њих који су јако битни за игру коју смо планирали. Са друге стране неки од главних који су били у тиму су се повредили.

Наводећи примере Јоровића и Авдаловића, селектор је наставио:

– Да не говорим о Авдаловићу који је три недеље паузирао и изгубио форму. У окрњеном саставу имали смо доста проблема. Све то је можда утицало, можда бисмо имали једну победу више. Некада једна победа више може много да промени. Једноставно, догодиле су се неке ствари које нисмо могли да контролишемо.

Као добитак Светског првенства Шакота је апострофирао играче који би могли да изнесу терет на Евру 2007. Упитан за њихова имена одговорио је:

– Мислим да је прерано за овакву причу. Одмах можемо да истакнемо Миличића који је добио улогу коју до сада није имао. Треба узети у обзир и његове године, осврнути се и на његово претходно учешће у репрезентацији. Ако је прошле године играо на нивоу кога се сећате и сами, а сада игра овако, напредак је огроман. Можемо истоветну ствар да очекујемо од свих играча у том узрасту, да не кажем и од оних млађих. Има играча које смо дефинитивно добили. Бранко Јоровић је на свим утакмицама док се није повредио показао да је јако поуздан и да се на њега може рачунати. Ашкрабић, без обзира што није млад, имао је важну улогу, на крају је изостао због повреде. Жао ми је у најамњу руку што нисмо били комплетни да покажемо нешто више.

На крају уследило је и питање о члановина младе репрезентације:

– Позив зависи од развоја. Имају годину дана испред себе, читаву лигу. На крају крајева, из прошлогодишњег састава младих неки су добили шансу у репрезентацији ове године.

После свега, најгоре би било уколико бисмо помислили да до Европског шампионата у Шпанији има много времена. После свих возова које смо пропустили, за нас је тај Шампионат требало да почне већ 26. августа негде око 15 часова по европском времену. Одмах после пораза од Гасола и другова.
П. Миљуш

--------------------------------------------------------------------------

Могли смо боље

– истиче Дарко Миличић по коме је наша репрезентација на правом путу

САИТАМА, 26. августа – Дарко Миличић једини је наш играч који може да буде задовољан после Светског првенства у Јапану. На шест утакмица имао је више минута проведених на паркету него за три године у Детроиту. За њега ће ово бити капитално искуство које ће надамо се надградити у дресу Орланда.

Леворуки центар био је доминантан кад год би се приближио рекету. Често је превише одлазио на спољне позиције, форсирао шут и када није требало. Ипак, у том погледу можда је он и најмање крив. Сазревање ће надамо довести и до тога да заигра рационалније и још корисније за тим.

– Појео сам се током овог првенства. Толико сам желео да победимо да сам живце погубио. Свака изгубљена лопта ме је убијала, давао сам све од себе да добијемо сваку утакмицу. На жалост нисмо имали среће, већ сам рекао да је то делом и због судија. Не бих волео да то звучи као било какво правдање, испали смо јер су нас Шпанци заслужено добили мада мислим да су то ситнице које би нам помогле да у другој фази стартујемо са боље позиције и вероватно играмо против ривала кога бисмо могли да савладамо.

Сумирајући Светско првенство, Миличић није одавао утисак некога ко се задовољио пласманом међу 16 екипа на свету.

– Није лоше, с обзиром да нам је био циљ да прођемо групу. Нећу да признам да нисмо могли боље, могли смо, али понављам нисмо имали и среће. Наишли смо на најачу екипу у овом тренутку, да је било ко други био ривал верујем да би било другачије.

На питање чиме је на овом шампионату био задовољан, Миличић је одговорио:

– Био сам срећан што смо после кикса у првом мечу имали снаге да се вратимо и одиграмо добро наредне мечеве. Сви су причали како Ракочевић, ја и Ашкрабић треба да извучемо, да узмемо лопту када се меч ломи. Ту ништа није спорно, али тимски рад побеђује на оваквим такмичењима. Уз све похвале саиграчима за труд одбрана је била шупља, пробијали су нас са свих страна како су хтели. То су ситнице које су нас убиле. Сигурно је да смо желели више, али ово је максимум који смо могли да достигнемо.Треба да заборавимо лоше године иза нас, мени је већ друга са репрезентацијом лоша. Не жалим се, никога не кривим, нисам имао никаквих проблема. Ове године ми се далеко више свиђа атмосфера и залагање, зато мислим да смо на правом путу.

Селектор је изнео низ похвала на Ваш рачун?

– Са Шакотом имам супер однос. Није то случај само са мном, већ и са свима. Није имао разлога да према мени има другачији однос него са играчима са клупе. То је и допринело доброј атмосфери. Драго ми је што је он селектор, надам се да ће бити и следеће године. Са бољом екипом он може свашта да уради.

Коментаришући утакмицу са Шпанијом, Миличић је истакао:

– Ушли смо максимално мотивисани у утакмицу, у свлачионици смо се бодрили. Али кад је почео меч видело се брзо да су бољи. Сви њихови играчи који су ушли на паркет давали су поене, тројке су севале са свих страна. Кажњавали су апсолутно сваку нашу грешку.