Аутомобил који (скоро па) лети

Британски тим стручњака из области аутомобилизма и аеродинамике представио је макету аутомобила названог „Гонич” у оригиналној величини. Тај суперсонични аутомобил дугачак око 19 метара требало би да постави нови светски рекорд у брзини друмских возила. Процењено је да би „Гонич” (назван по раси паса познатих по својој брзини и упорности) могао да постигне брзину од невероватних 1.610 километара на час (1.000 миља на час), и тако за готово 400 километара премаши досадашњи рекорд из 1997. године (1.228 км на час), који је остварило возило названо „Траст”.

Макета је представљена на актуелном аеросајму у Фарнбороу у Хемпширу, Енглеска. Како се и претпостављало, ова манифестација одабрана је управо због тога што ће будући аутомобил за обарање рекорда користити посебно конструисану стазу (као могућа локација стазе помиње се Јужна Африка) или неку од аеродромских писти. Такође, овај ауто визуелно више подсећа на неки суперсонични војни авион, него на возило које ће ову брзину постићи на точковима.

– Прорачуни у вези са отпором ваздуха веома су битни, зато се не смемо усудити да овај ауто направимо пребрзо – рекао је за Би-Би-Си главни конструктор „Гонича” Марк Чепмен.(/slika2)

Због изузетне брзине, постоји могућност да се ауто преврне, распадне или чак полети накратко.

Три особе које су учествовале у „Трастовом” рекорду из 1997. раде и на пројекту „Гонич”. Један од њих, дизајнер Енди Грин, каже да се посебна пажња посвећује односу тежине и аеродинамике самог аутомобила.

– Ако „Гонич” буде претежак, биће и стабилнији, али сумњам да ће успети да постигне жељену брзину. Ако пак буде лакши, постоји могућност да „полети”. Макета која је представљена рађена је углавном од фибергласа, са врло мало металних и дрвених делова, али чак и таква тежи преко 950 килограма – додаје Грин.

Комплетан ауто требало би да буде завршен почетком следеће године, али се због детаљних тестирања покушај обарања рекорда очекује крајем 2011. или у првој половини 2012. године.

Нажалост, због техничких, безбедносних и финансијских разлога не треба очекивати да се ће аутомобили који развијају брзине попут „Гонича” у скоријој будућности наћи у свакодневној употреби.

А. Чолаковић