Легат у приватној тапији

ШАБАЦ – Као гром из ведра неба, раднике шабачке "Саве" погодила је вест да је нови газда Милорад Пантић, из Инђије, успео да на ово угоститељско предузеће укњижи хотел "Зелени венац" у центру града, чији је власник држава. Пантић је у међувремену распродао најбоље објекте "Саве", па запослени страхују да ће се исто догодити и са овом зградом, у чијем таванском простору живи 16 радничких породица. Радници сматрају да би се случајем "Сава", који данима потреса Шабац, морала позабавити и Управа за борбу против организованог криминала.

Протестујући пред зградом Скупштине општине, о чему је наш лист писао, радници су покушали да скрену пажњу на непоштовање уговора о приватизацији њиховог предузећа, које је Пантић купио на аукцији 20. маја 2003. године за 20,7 милиона динара. Од 14 ресторана, 15 продајних објеката, управне зграде и више производних погона, процењених на 1,3 милиона евра, газда је већину отуђио, а остале издао у закуп. Запослени кажу да је на ред дошао и хотел "Зелени венац", који је држава доделила "Сави" на коришћење 1965. године.

– Покушавала су и ранија руководства, и оног друштвеног предузећа "Сава", да "Зелени венац" пренесу у власништво фирме, али то једноставно није могло. Како је Пантићу пошло за руком, или боље – ко му омогућава да крши закон, добија сагласности и дозволе, па чак граби и државну имовину, требало би да открију надлежни органи. У Шапцу, очито, нема воље да се ствари истерају на чистац, јер да је супротно ови поступци би били драстично санкционисани – каже радница Славка Поповић.

Хотел "Зелени венац" сазидан је 1934. године на углу улица Карађорђеве и Цара Душана, у центру града. Предрачунска вредност двоспратне зграде од 1.500 квадрата износила је 2.402.962 динара, а новац је обезбеђен из Фонда сиромашних ученика шабачких основних школа. После промена 2000. године, тадашњи градоначелник Душан Петровић најављивао је да ће ово здање-легат бити враћено и адаптирано у репрезентативну Градску кућу.

– Шта се то у међувремену променило? Пантић је у Општинском суду у Шапцу укњижио 70 одсто власништва "Зеленог венца". Где се изгубило преосталих 30 одсто капитала, који би требало да припадне малим акционарима, а којег нигде нема у тапији? Од поступајућег судије и председника суда, до којих смо дошли тек после више инсистирања, тражили смо објашњење и добили поуку да се обратимо Републичком јавном правобранилаштву у Ваљеву ако смо незадовољни – огорчен је председник синдиката Драган Томић.

Радник Живојин Веселиновић, који је у "Сави" провео три деценије, каже да је најтеже породицама које су у "Зеленом венцу". У немогућности да им реши стамбено питање, предузеће им је дало на коришћење шупе на тавану. Овај простор они су претворили у станчиће од тридесетак квадрата, који, за разлику од осталих спратова руиниране зграде, одишу чистоћом и топлином.

– Уложили смо у ове станове по десетине хиљада марака, а не знамо шта ће нас сутра задесити. Када сам чула да је Пантић укњижио "Зелени венац" морала сам да попијем таблету за смирење. Ја сам дијабетичар, а поред мене станује колегиница оболела од рака. Већина нас је нарушеног здравља и без икакве шансе да негде нађемо нови кров над главом и посао – каже Веселиновићева прва комшиница Милена Михаљевић.

-----------------------------------------------------------

Споменик културе

– Зграда "Зелени венац" је јединствен пример обнове српског стила у архитектонском наслеђу Шапца – објашњава виши кустос Народног музеја Татјана Марковић. – Приземни део је махом застакљен, а први спрат је подељен пиластрима, који се састоје од три стубића на пољу са прозорима. На другом спрату налази се низ од пет међусобно повезаних лучних ложа, а изнад њих низ светларника преломљеног лука. Угловима доминирају балкони са удвојеним декоративним стубовима, испод којих се налазе по два прозора, која делују попут средњовековне бифоре.

"Зелени венац" се налази под заштитом регионалног Завода за заштиту споменика културе у Ваљеву.