Србија се плави

ГОРЊА ГРУЖА – Иако је Добрица Ерић певао да "у Србији, земљи воћњака и њива, /све је више авлија и башта без шљива", баш у песниковој Доњој Црнући, на брду изнад родне му куће, плави се шљивик Слободана Милошевића. Више шљива него лишћа у крошњама 1.136 стабала чачанске ране и родне и стенлеја. А тридесетак берача пуни гајбице једром браницом.

– Беру ђаци, војници на одсуству, избеглице. Дневница је хиљадарка, ручак и вечера, буде и за доручак гибаницe уз пиво. Радни дан је десет сати, највреднији међу нама данас убере четири стотине кила. На крају радног дана, газда дреши кесу – одговара нам један делија са врха стенлејке, чусмо да је баш он војник на одсуству.

Пуне гајбице

Газда Слободан износи из шљивика пуне гајбице и пакује их на место где ће, увече, стићи камион "Блазнава-трејда" из Тополе. Имају Блазнавци велику, савремену хладњачу, све је њима продао. Још не зна цену, очекује сваки час да се огласи телефон, али верује да неће бити јефтиније од 24 динара по килограму.

– Беремо за хладњачу док још није сасвим узрела, а пола остављам да добро сазри за у кацу и на лесе у сушару. У суседној Врбави ће радити сушара, управо је мајстори монтирају. Биће укупно око вагон и по, млад је мој воћњак, а идућег лета очекујем двоструко већу количину – говори Слободан не испуштајући гајбицу из руку.

Шљива сорте стенлеј је ове године страдала у Црнући. Уништио ју је вирус монилије, осушио лист, петељку и најтање гранчице. Једино су Слободанове стенлејке све на броју и све родиле. Сачувао их је, каже, строгом применом мера по упутству стручњака. А стручњак је његова кћерка Јелица, инжењер агрономије, запослена у компанији "Свислајон – Таково". И сад ће, кад се берба оконча, шљиве попрскати бакроцидом који затвара све ранице на гранама кроз које би зараза могла да продре. да би шљиве припремиле цвет за идуће пролеће, пре двадесет дана је свако стабло нађубрио.

Сеоско домаћинство

Супружници Милошевићи су стекли радом такво домаћинство да не знају шта им недостаје. Али, обоје су на прагу седме деценије. Јелица се удала и отишла за својим послом, син Жељко има посао и породицу. Још је друга кћерка Драгана привржена кући и пољопривреди, иако свакодневно путује 17 километара на посао у Горњи Милановац (новинар у "Таковским новинама"). Данас је још добро, а шта сутра?

– Сеоско домаћинство може да опстане само ако је у кући млад брачни пар. Никако друкчије. Ја често наговарам Драгану да доведе момка у кућу, не треба му ништа, све имамо, само нека га доведе како би се, и после нас маторих, пушио оџак – говори, за вечером, мајка Мица кад се повела реч о учесталом гашењу домова у селима.

Утом се огласи и телефон. Из "Блазнава-трејда" јављају да ће шљиву платити 15 динара по килограму. Слободаново лице мења боју, незадовољан је. Кад су његову шљиву сместили у хладњачу, уцењују. Да се оваквој цени надао, све би стресао у кацу, па у ракију. Ракија може да стоји и чека цену, неће да се убуђа.

– Одвојио сам парцелу од два хектара да засадим још 800 стабала шљиве. После овога, размислићу да ли ћу ширити воћњак – љутито коментарише Слободан вест о прениској цени.

Можда је и овакав однос трговаца према произвођачима разлог што "у Србији, земљи воћњака и њива, /све је више авлија и башта без шљива".

Б. Ломовић

-----------------------------------------------------------

Симпозијум о шљиви

ЧАЧАК – У чачанском Дому културе јуче је почео Први симпозијум о шљиви Србије, и у четвородневном заседању биће саопштено 65 научних радова. Поред наших истраживача, учествују и научници из Немачке, Чешке, Румуније, Бугарске и Хрватске, приређивачи су Институт "Србија", Центар за воћарство у Чачку и Научно воћарско друштво Србије.

– На страним тржиштима, нама интересантним, у десет последњих година потражња шљиве повећана је 40 одсто и то је прилика да се, од мита о шљиви и традиције у преради, окренемо ка правом послу. Неопходно је да се промене правила игре у овој области, што ћемо учинити новим прописима, и менталитет свих у ланцу, од воћара до научника – јуче је на отварању симпозијума рекао мр Горан Живков, министар за пољопривреду у Влади Србије, Циљеви овог скупа угледних истраживача су изношење најновијих сазнања око сортимента шљиве, технологије гајења, прераде и економике.

Г. О.