Тара није домаћа река

После осамостаљења Црне Горе и распада државне заједнице Србија и Црна Гора било је нужно да се поједини уџбеници ускладе са насталом ситуацијом. Највећи проблем је био са уџбеницима из географије.

Јер, отаџбина је, како у разговору за "Политику" каже професор др Радош Љушић, директор Завода за уџбенике и наставна средства Србије, највећа вредност коју један народ може да има, а она подразумева и одређену територију. Из тога, додаје он, произилази и вредност географије која проучава територије, а самим тим и важност уџбеника из географије.

Завод је био у временском теснацу, до почетка школске године морали су да се штампају уџбеници из географије прилагођени новонасталој ситуацији. Осим тога, аутори постојећа два уџбеника из географије – Миодраг Милошевић за осми разред основне школе и Драган Родић за трећи разред гимназије – више нису били међу живима, а Завод за уџбенике је морао да води рачуна да не повреди ауторска права писаца постојећих уџбеника. Због свега наведеног, консултовани су представници Министарства просвете и Географског факултета.

Срби ван граница...

Подаци о Црној Гори у уџбенику из географије за осми разред основне школе, али и у оном за трећи разред гимназије, који су раније били "расути" по целом уџбенику, сада су груписани у посебна поглавља у којима се изучавају територије ван граница наше земље. Дакле, материја је, како каже др Љушић, прегруписана. Илустрације ради, реке које су биле "заједно" док је постојала СЦГ, сада су посебно реке у Србији, а посебно оне које теку Црном Гором. Слично је и са подацима о становништву, привреди...

У уџбенику из географије за осми разред основне школе, у посебном поглављу под називом  "Срби ван граница наше земље", сада се налазе одељци – "Република Српска", "Црна Гора" и "Срби у Републици Хрватској".

Поглавље "Територије на којима живе Срби ван Србије" у уџбенику за трећи разред гимназије опширније је од оног у уџбенику за осми разред основне школе. Наиме, у уџбенику за трећи разред гимназије штампани су следећи одељци: "Црна Гора", "Република Српска – Северна и северозападна Босна", затим "Источна Херцеговина, источна Босна и Семберија", "Срби у Републици Хрватској" и "Српске заједнице у земљама Европе, Америке, Африке, Азије и Океаније".

Чињеница, подсећа др Радош Љушић, да око четири милиона Срба живи у расејању, а што је трећина свих Срба, указује на потребу да у уџбеницима из географије постоје подаци о тим нашим људима, затим о временима кад су се исељавали, али и о томе како Срби живе у расејању. Важно је, истиче он, да деца у матици знају где има нашег живља, али и да деца из појединих земаља у расејању знају основне податке о Србима у матици. Јер, то је, по др Љушићу, битно за одржавање нашег идентитета, нашег језика и културе.

Историја није мењана

За нашу децу у дијаспори Завод за уџбенике и наставна средства Србије штампа букваре, читанке и школску лектиру. То је, каже наш саговорник, битно да деца од "малих ногу" уче матерњи језик. Завод штампа и лектиру за одрасле у дијаспори, за оне који су делимично запоставили свој језик и културу.

Наш саговорник каже да, нажалост, ни у једном од поменута два уџбеника нема ништа о Србима на територији Македоније и обећава да ће Завод ту грешку исправити наредне године. Иначе, за школску 2007/08. годину Завод за уџбенике и наставна средства Србије припрема потпуно нове уџбенике из географије.

Како каже Љушић, биће расписани потребни конкурси и одабрани најбољи аутори, који ће имати довољно времена да напишу нове уџбенике.

За разлику од уџбеника из географије, уџбеници из историје нису мењани због осамостаљивања Црне Горе. Јер, како каже наш саговорник, о томе ће се учити кад "на ред" дођу догађаји из најновије историје, па и они из 2006. године.