Уставом бране књижару

Чачак – Министарство финансија поништило је решење Градске управе за урбанизам у Чачку којим је, августа прошле године, зграда књижаре „Раде Азањац” враћена браћи Вучићевић, Душану и Слободану, као мајчевина. Најлепша грађевина у Чачку сада је, ево, трећи пут одузета лекарима из Чикага, али Душан, који је током живота у САД завршио и правни факултет, саставља нову жалбу.

Зграда са приземљем и спратом од по 102 квадрата и мансардом, подигнута 1903. године у академском стилу, експроприсана је 15. марта 1978. године од њихове мајке, Милице Вучићевић, за потребе тадашњег СИЗ-а културе, који је 1981. грађевину пренео на коришћење Трговинском предузећу „Просвета”.

Експропријацијом приземље је било намењено за књижару, спрат за галерију, мансарда за атеље, али се још 1982. године Милица Вучићевић жалила на решење о одузимању, и била одбијена.

Године 1991. њени синови су затражили поништај решења о експропријацији, наводећи да зграда, иначе проглашена за културно добро, није била обновљена у уговореном року од три године, те није постигнута сврха одузимања. Одељење за финансије општине Чачак тек 2004. године одлучило је о том захтеву, прихватило га и вратило зграду Вучићевићима, али се „Просвета” жалила Врховном суду Србије који је 2006. године одлучио да здање остане у поседу предузећа.

Лекари су се, затим, још једном жалили на решење о експропријацији и ГУ за урбанизам у Чачку, пре једанаест месеци, поново им је вратила кућу нашавши, на основу докумената и сведочења вештака, да су радови на обнови почели тек новембра 1981. године. Дакле, након протека три године од правоснажности експропријације. На то се жалила опет „Просвета”, али и Градско правобранилаштво Чачка, и Министарство финансија недавно је прихватило наводе жалилаца и вратило предмет ГУ за урбанизам Чачка, на поновно одлучивање. Разлог за поништај нађен је и у неусаглашености двоје вештака грађевинске струке, који су дали налазе у овом случају.

Душан Вучићевић за „Политику” каже да ће поново подићи тужбу, сада код Управног суда у Београду, али најављује и тужбу Уставном суду јер током овог спора упорно захтева да се уважи и судска пракса из других држава Европе. Са енглеског је превео и градској управи за урбанизам приложио пресуде Хутен-Чапска против Пољске, Брониовски против Пољске, Звјержински против Пољске, Белведере против Италије, Цвијетић против Хрватске и Нимиц против Немачке.

– Устав Србије у члану 16. захтева да се закони и судска пракса Савета Европе непосредно примењују. Ко то има право да баци устав под ноге због старе праксе – истиче Вучићевић за наш лист.

„Просвета” је, заједно са овом књижаром, као друштвено предузеће продата 11. октобра 2007. на аукцији Агенције за приватизацију. Почетна цена била је 3,8 милиона динара, а од 15 могућих купаца највише је понудио Милосав Мијаиловић из Париза, коме је предузеће продато за 121 милион динара. Али, он није могао да плаћа ануитете па је, уз сагласност Агенције, фирму препродао Јовану Јоксимовићу из Новог Сада, октобра прошле године. Међутим, ни нови власник није обезбедио континуитет пословања, па је Агенција 19. априла раскинула купопродајни уговор, пренела капитал Акцијском фонду и поставила заступника акцијског капитала. Иначе, књижара „Раде Азањац” испражњена је крајем прошле године и од тада је локал који се нуди на издавање, али зврји празан.

Душан Вучићевић је специјалиста анестезиолог, а као правник је, 1997. и 1998. године пред Хашким трибуналом, бранио свог друга са студија медицине у Београду Милана Ковачевића. Овај је током рата у БиХ био на дужности председника општине у родном Приједору, затим је оптужен за геноцид и умро је 1998. године у затворској ћелији у Схевенингену.

Гвозден Оташевић