Недеља, 12.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Из Албаније пресељени на Косово?

У Албанији данас (подаци за 2007) борави мање становника него пре 20 година. А српску покрајину Косово и Метохију преплавило је двоструко више Албанаца него што је било пре НАТО агресије на СР Југoславију 1999. године.

Подаци немачке обавештајне службе БНД, чија контролна мрежа држи Албанију под лупом већ четврт века, показују да је у овој држави 2007. године било 3,18 милиона становника, док је осам година раније (1999) било 3,37 милиона. У европским енциклопедијама Албанија се дуго помиње као земља са највишим наталитетом на Старом континенту. Упркос томе Албанија је приметно смањила број становника, тачније преселила их пре свега на Косово и Метохију, али и у земље Запада.

С друге стране, на Косову и Метохији од 1991, тачније од 1981. није било првог пописа становништва. За то време број албанских житеља се повећао за више од милион. Процењује се да су се многи доселили из Албаније, нарочито током последње деценије.

Сигнал за масовно пресељавање Албанаца из Албаније на Косово и Мeтохију представљао је одлазак српских војних и полицијских снага са територије покрајине у јуну 1999. године, чиме је изнуђен и масован одлазак српског цивилног становништва. Упркос ,,контролним” снагама НАТО-а, дошљаци из Албаније су користили силу да би запосели туђе куће.

НАТО централа је у мају 2009. и формално укључила Албанију у чланство ове војне организације, а илегално масовно убацивање албанског становништва из Албаније у ,,НАТО протекторат” на Косову и Метохији брижљиво је прећуткивано у светској јавности целу деценију. Нити је помињано у Уједињеним нацијама, нити пред Међународним судом правде у Хагу. Прећуткују то и у амбасадама оних држава које су отворене у Приштини на тлу српске покрајине. Светска јавност и модерна дипломатија су затајили и прећутно толеришу оно што се пред њиховим очима дешава.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.