Закон о информисању – неуставан

Уставни суд Србије оценио је неуставним казнене одредбе предвиђене изменама и допунама Закона о јавном информисању из 2009. године. Реч је о одредбама које прописују драконске новчане казне за медије. Оцењено је да такве казне представљају кршење слободе медија и изражавања.

– Претња застрашујућим казнама може довести у питање опстанак медија, а још је опасније то што може да изазове аутоцензуру, јер ће оснивач медија и запослени размишљати да ли им прети строга казна за оно што треба слободно да кажу – рекла је судија Весна Илић-Прелић.

Она је додала да су изменама и допунама Закона о јавном информисању поједине прописане казне за привредне преступе знатно више од максимума који је одређен Законом о привредним преступима, чиме је нарушено начело јединства правног поретка.

На јучерашњој седници Уставног суда одлучено је да нису у сагласности са Уставом ни са међународним конвенцијама одредбе које прописују ко може бити оснивач јавног гласила. Оцењено је да није у складу са Уставом члан овог Закона који каже да само домаће правно лице има право да оснује јавно гласило.

Нису у складу са Уставом ни одредбе које се односе на обавезу тужилаштва или суда да покрене поједине поступке односно да поједине казне мора изрећи, као ни одредбе које упис у регистар јавних гласила доводе у везу са забраном издавања гласила. Осим тога, неуставне су и одредбе којима се кршење претпоставке невиности и кршење одредаба које штите малолетнике проглашавају за привредни преступ.

Уставни суд је оценио да оспорена одредба која предвиђа обавезу уписа јавног гласила у регистар није неуставна сама по себи, али је одлучио да покрене поступак за оцену уставности одредбе која даје овлашћење надлежном министру да ближе уреди начин вођења регистра. Речено је да сам закон не садржи ниједну одредбу о томе шта садржи регистар и како се води регистар.

Према мишљењу суда, одредба која се односи на достављање података из регистра надлежном министру или пореској служби не може бити спорна, а нису неуставне ни одредбе о располагању права, као ни забрана оснивања гласила под истим или сличним именом у трајању од годину дана. Одредбе које су оцењене неуставнима престаће да важе даном објављивања одлуке Уставног суда Србије у „Службеном гласнику”.

Предлог за оцену уставности Закона о изменама и допунама Закона о јавном информисању поднео је заштитник грађана Саша Јанковић, а размотрене су и три иницијативе грађана. Измене и допуне закона ступиле су на снагу 8. септембра 2009 године, а Влада Србије упутила је 9. јула парламенту на усвајање по хитном поступку законски предлог који је изгласан 31. августа, упркос противљењу стручњака и јавности.

А. Петровић

------------------------------------------

УНС: Прихваћена већина примедби

Председница Удружења новинара Србије, Љиљана Смајловић рекла је за „Политику” да је УНС задовољан одлуком Уставног суда.

– Задовољни смо, јер је прихваћено 85 одсто наших примедби. Следећи важан корак за који ћемо се залагати је израда новог закона о информисању – рекла је Смајловићева.

НУНС: Узрок је био политички волунтаризам

Вукашин Обрадовић, председник НУНС-а задовољан је одлуком суда, али напомиње да су њоме отклоњене последице, али не и узрок.

– Узрок, а то је политички волунтаризам који је и довео до доношења оваквог закона није отклоњен. Задовољни смо одлуком, али не и чињеницом да је морало да прође годину дана да се она донесе – истакао је Обрадовић у изјави за „Политику” додајући да је доказ да политички волунтаризам још постоји и предлог закона о електронским комуникацијама.

– НУНС је од заштитника грађана тражио да, пред Уставним судом, покрене питање о уставности овог закона – истакао је Обрадовић.

Б. М. М.