Подвизи ван система

Међународни олимпијски комитет је атлетику, пливање и гимнастику прогласио за базичне спортове, јер су они темељ за све остале. Код нас је управо то "свето тројство" запостављено и блесак нашег пливања на Првом светском јуниорском првенству у Рио де Жанеиру право је чудо.

Какви су изгледи да злато Ивана Ленђера на 100 делфин и сребро Чабе Силађија на 50 прсно постану замајци за успон нашег пливања? О томе председник Пливачког савеза Србије Душан Димитријевић каже:

– Ови подвизи су постигнути ван система. Држава треба да има националну стратегију за све области, па и за пливање и то ће нам бити главни задатак. Ленђер и Силађи су доказали да су нам деца веома талентована. Њихови успеси ће нам, надам се, помоћи да лакше погурамо ствар код оних који могу да улажу у пливање, тим пре што смо већ почели да окупљамо озбиљне спонзоре. С министарством, Управом за спорт и Олимпијским комитетом Србије треба да видимо шта, у светлу одличних резултата свих наших представника у Рију, можемо заједно да урадимо. Очекујем да медаље са Светског јуниорског првенства још више привуку децу у пливање. Иза Ленђера и Силађија стоје и њихови клубови и савез, који је за годину и нешто више дао максимум. Када је био избор за председника казао сам да се нећу мешати у струку, а да ћу учинити све што се може да се обезбеде услови за остваривање онога што су стручњаци планирали, па ћемо после тога да оценимо ко је шта урадио. Почетак је изванредан и ово што је постигнуто у Рију треба да буде инјекција за напредак пливања.

У сенци Ленђеровог злата и Силађијевог сребра је прва суштинска победа, а то је сама одлука да пошаљемо пливаче у Бразил. Светско јуниорско првенство није било у нашем комшилуку, па да може и аутостопом да се оде. Пут у Рио је захтевао велике издатке, и финансијске и друге врсте, и да је било неуспешно него би могао да пита чему то "туристичко путовање". Кад је, без обзира на огромну одговорност, победило мишљење да наше наде иду на крај света то је већ била победа новог, правилног приступа.

– Проблема има много. На пример, немамо базен за своје потребе. Сада смо гости у спортским центрима. Не жалимо се на домаћине, али немамо могућности да радимо према нашим потребама, – наводи Димитријевић. – Није довољно пливалиште. Потребне су и специјалне "каде", сале, опрема... Затим, тешко иде усклађивање термина за тренинге са школом, итд. За решавање већине ствари није неопходан новац, довољна је боља координација. Тако може да се нађе начин и за награђивање, које не мора да буде новчано, него спортисти могу да добију додатне бодове за упис у средњу школу или на факултет, а да старији, као у Грчкој, у складу са својом професијом, добију одговарајући посао у државној служби.

Председник зрењанинског Пролетера Јовица Стајић се прибојава да ће идуће године Иван Ленђер да оде у иностранство. Потпуно се посветио пливању, због тога је и прешао у приватну школу и мада му клуб омогућава најбоље могуће услове за наше прилике, то није довољно да талентовани спортиста сутра буде у истој равни с конкурентима из света.

Чаба Силађи ће сигурно остати у Новом Саду још две и по године, пошто је клуб уговор о стипендирању с њим направио до краја овог олимпијског циклуса. Међутим, шта ће бити после, пошто и сам оснивач и председник Пливачког клуба Нови Сад Синиша Вукановић тврди да је Силађијева права шанса Лондон 2012, а не Пекинг 2008.