Србија с највишим растом на западном Балкану

Лондон – На западном Балкану највишу стопу привредног раста у 2010, од нешто мање од два одсто, имаће Србија где опоравак цена метала погодује кључним секторима и где је у току остваривање великог програма инфраструктурног развоја, што све доприноси расту, оценила је Европска банка за обнову и развој (ЕБРД).

У најновијем извештају о економској перспективи региона централне и југоисточне Европе истиче се да се привреде тих региона, укупно гледано, успорено опорављају из глобалне кризе, али уз приметну неуједначеност темпа опоравка међу земљама појединачно. Тај регион се, такође, суочава с повећаним спољним ризицима који проистичу из нестабилности финансијског тржишта и утицаја фискалног пооштравања, наведено је у документу.

ЕБРД је, као резултат генерално слабијих изгледа за регион у преосталом делу 2010. и у 2011. (него што је недавна економска активност најављивала), умерено ревидирала наниже прогнозу просечног економског раста за регион, на 3,5 одсто у 2010, са 3,7 одсто, пројектованих у мају. Пројекција раста у 2011. је, такође, благо ревидирана наниже, за 0,1 процентни поен, на 3,9 одсто. „С обзиром на слабљење изгледа у еврозони, након увођења програма строге штедње и вероватног настављања колебљивости на финансијским тржиштима, спољни амбијент ће вероватно бити мање повољан него што се раније очекивало”, наведено је у извештају које преноси агенција Танјуг.

ЕБРД је указала на јасне разлике у брзини опоравка у земљама централне и југоисточне Европе и предочила да су највише погоршани изгледи за југоисточну Европу, где се рецесија и даље задржава, искључујући Турску. Раст економског производа наставља да се креће око нуле, или је негативан у већини земаља тог подрегиона, где опоравак извоза потире слаба домаћа тражња и где финансијски системи трпе притисак превирања на тржиштима сувереног дуга у јужној Европи.

У неколико земаља југоисточне Европе је нето прилив капитала смањен, док је кредитирање приватног сектора опало, или је у стагнацији, указала је ЕБРД.

Фискална консолидација ће у многим земљама негативно утицати на економски раст у наредном краткорочном периоду. Очекује се да економије југоисточне Европе ове године ослабе просечно 1,5 одсто, у поређењу с прогнозом раста од 0,5 одсто из маја.

Изгледи раста у овој години у Хрватској и Словенији су недавно погоршани. Поверење у Хрватској је на ниском нивоу, дуг је неугодно висок, док домаћу тражњу спутава неопходност финансирања великог државног сектора. У Словенији, која је у 2009. забележила дубоку рецесију од минус 7,8 одсто, ове године се не очекује ништа боље до стагнације раста, прогнозирала је ЕБРД.

Хрватска би у 2011. могла извући корист из претприступања Европској унији, али би у Словенији помањкање реформи финансијског сектора и велики државни сектор могли успорити опоравак.

Што се тиче Босне и Херцеговине и Црне Горе, ЕБРД очекује да те земље у 2010. забележе раст близак нули, мада обе земље имају корист из недавног повећања цена алуминијума, њиховог главног извозног производа. Показатељи за први квартал за економију Македоније били су испод очекивања, због чега је ЕБРД била принуђена да знатно снизи пројекцију за ту земљу у 2010. У Албанији, која је прошле године успела да повећа реални бруто домаћи производ, раст ће у 2010. вероватно опасти као последица недавних поплава, успоравања прилива капитала и новчаних дознака радника на привременом раду у иностранству, као и успоренијег раста кредитирања. Та земља је, такође, рањива због озбиљног слабљења у Грчкој где ради највећи број албанских сезонских радника.

У две чланице ЕУ – Румунији и Бугарској – раст ће у 2010, према прогнози те банке, бити негативан од минус три одсто, док ће у 2011. бити остварен раст од 1,2 одсто, мањи од 2,9 процената, очекиваних у мају.

Делови централне Европе и балтичких земаља имали су корист из опоравка индустријске производње у зони евра у другом кварталу, али су изгледи у неким другим земљама тог региона погоршани. ЕБРД очекује да тај регион у целини ове године оствари економски раст од 1,7 одсто, у поређењу са 1,8 процената, пројектованих у мају и од 3,1 одсто у 2011. У том региону, такође, постоје знатне разлике међу појединим земљама, при чему би Пољска ове године могла остварити раст од 2,7 одсто, прилично висок за стандарде тог регионалног подручја.

Кад је реч о источној Европи, тај регион је имао користи од виших цена сировина и генералног повећања тржишног поверења у привреде у наглом успону, оценила је ЕБРД. Остају, међутим, знатне неизвесности, па би раст у 2011. могао спласнути.

Прогноза раста за Русију је и за 2010. и за 2011. остала неизмењена у односу на извештај из маја – од 4,4, односно 4,6 процената.