Фирмарине угрожавају бизнис

Локална администрација у Србији не хаје много за непрестане захтеве инвеститора и локалних привредника за предвидивим и стабилним условима пословања. Најновији пример за то су  годишње таксе на истицање фирме које су ове године већ поскупеле од 5,6 одсто (у Лапову) до – 471 одсто (у Убу).

За одређивање цене ове локалне комуналне таксе не постоји јединствен критеријум, па су локалне самоуправе дале себи право да прописују њихову висину. У Врању, на пример, такса за истицање фирме за оператера мобилне телефоније износи 1.815.000 динара, у Крагујевцу 300.000 динара, а у Лапову 185.000 динара.

Тако ће бити до јесени до када би Министарство финансија требало да припреми уредбу којом ће дефинисати максималне износе фирмарина.

Драгољуб Рајић из Уније послодаваца Србије каже да је то одавно требало да буде учињено. Јер, Закон о финансирању локалних самоуправа предвиђа максималан износ за три локалне таксе, међу којима је и ова за истицање назива фирме.

Као један од најдрастичнијих примера он наводи Врњачку Бању у којој је фирмарина за мала предузећа са 2.500 динара повећана на 200.000 динара. Док се глоби привреда, јавна предузећа на фирмарину имају попуст од 100 одсто, указује наш саговорник.

На Убу је, према подацима Уније послодаваца, ова такса увећана 471 одсто, па власник услужно-трговинског локала у центру града плаћа 80.000 динара, уместо прошлогодишњих 14.000 динара.

Владислав Крсмановић, председник општине Уб, каже да фирмарине у овом граду нису мењане последњих шест година и у поређењу са осталим општинама оне, према његовој оцени, нису високе.

– Верујем да власник неке трговине више плати месечни рачун за мобилни телефон него што издвоји за фирмарину. Увели смо низ ослобађања на основу броја запослених и других параметара. Осим тога не наплаћујемо локалне еколошке таксе. Једино су значајна увећања осетиле банке, кладионице и оператери мобилне телефоније. Одговорно тврдим да фирмарине у Убу нису високе и да сваки привредник и занатлија може да их сервисира – каже Крсмановић.

Пирот је, такође, увећао фирмарине за 275 процената, па власници малих предузећа уместо 64.000 динара плаћају 240.000 динара. Док је Прокупље (у коме је просечна плата 15.500 динара) ову таксу повећало са 67.395 динара на 177.000 динара.

– Драстичном увећању такси углавном су прибегле неразвијене општине, којима је због смањеног трансфера из републичког буџета ово једини извор прихода. То ипак није правило. Пошто држава није наметнула никаква ограничења, повећању таксе су прибегли и развијенији градови попут Горњег Милановца (са 80.000 динара на 300.000 динара) или Београда – наводи Рајић.

Када је реч о главном граду, највећа увећања су забележена у општинама Обреновац и Младеновац – 201 одсто (са 21.000 динара на 63.040 динара). Потом следе Земун 131 одсто, Чукарица 115 одсто, Нови Београд 99 одсто (са 67.000 динара на 143.000 динара), Савски венац 79 процената, Врачар 53 процента, Стари град 50 одсто... Све те износе прописала је својим одлукама Скупштина Београда.

– У Београду је поред нових износа такси крајем прошле године урађено и ново зонирање града. Тражили смо да се приликом обрачуна узме у обзир промет фирме, а не само локација. Рекли су нам да то не може. Распон између малих и великих је 1: 3. То ниједан привредник не може да издржи. Такса коју плаћа занатлија мора да буде 20 пута мања од велике компаније. То је, рецимо, урадио Зрењанин прошле године и наплата је била 150 одсто увећана – наводи Рајић и упозорава да се таксама пуни буџет, али истовремено дестимулишу мала предузећа.

Он наводи да се у Београду годишње угаси 42 одсто малих радњи првенствено због великих намета које мали предузетници не могу да поднесу. Према истраживању Уније послодаваца, уколико би се, рецимо, порези и доприноси на зараде смањили за 50 одсто – свака фирма која запошљава четири радника могла би да обезбеди радну књижицу за још једног.

Има и градова који су ценовнике подесили према расту цена на мало, али  у укупном збиру њихове фирмарине не заостају за овима који су прибегли вишеструким увећањима.

У Врању, на пример, годишња такса за истицање фирме за производњу хлеба и пецива износи 6.050 динара, за производњу двопека кекса и колача стаје 60.500 динара, а производњу какаоа, чоколаде и кондиторских производа кошта 450.000 динара. Перица Јанковић, члан градског већа Врања задужен за привреду, то објашњава чињеницом да су на овај начин направљене разлике између занатске радње, предузећа које за прављење колача запошљава пет до десет радника и фабрике кондиторских производа „Симка”.

– Параметри које смо узимали у обзир јесу делатност, зона у којој се налази и површина објекта. Комбинујући их дошли смо до цена које смо ускладили са растом цена на мало. Ценовници су формирани у сарадњи са привредницима, то јест од њих смо тражили да сами предложе висине фирмарина. Скоро 90 одсто сугестија је прихваћено – каже Јанковић.

Највећу фирмарину у овом граду плаћа Фабрика дувана и она износи 2.950.000 динара. Следећа је Електропривреда – 1.210.000 динара и банке – 676.000 динара.

Власник угоститељског објекта у екстра зони Крагујевца фирмарину годишње плаћа 16.000 динара. Ову таксу градске власти Крагујевца одређују на основу локације и делатности.

– Фирмарине су остале на нивоу прошлогодишњег просека. У 2009. години је први пут после четири године дошло до одређеног повећања. Тим повећањем издвојиле су се одређене групе делатности, профитабилније од осталих, и највећа такса у тој групи износи 300.000 динара на годишњем нивоу у првој зони. У ову групу спадају банкарство, осигуравајуће компаније, поштанске и телефонске услуге, електропривреда, делатности казина и игре на срећу, трговина нафтом и нафтним дериватима и ноћни клубови. Фирмарина за све остале делатности креће се од 200.000 динара до 20.000 динара годишње, с тим што је и проценат пореских олакшица од 92 одсто до 50 одсто – каже се у писаном одговору начелнице пореског одељења Мирјане Јевђић-Станарчић.

Општина Лапово је (у складу са растом цена на мало) фирмарине у овој години повећала 5,6 одсто. Она фирмарину наплаћује тако што је одредила максималне износе за сваку од три зоне, па се у зависности од делатности обрачунавају умањења која могу бити и до 90 одсто. Тако бензинске пумпе на аутопуту Коридор 10 плаћају фирмарину 255.000 динара, а на магистралном путу 170.000 динара. Објекти Електропривреде издвајају 180.000 динара, банке 175.000 динара, а мобилни и фиксни оператери 185.000 динара. Власник угоститељског објекта у центру града плаћа фирмарину око 6.000 динара.

Лапово је, каже председник општине Драган Златковић, стране инвеститоре, односно три фабрике које запошљавају 700 радника, ослободило плаћања таксе на истицање фирме и уређење грађевинског земљишта у наредних десет година.

– Трансфери новца из републичког буџета јесу смањени и локалне самоуправе морају од нечега да живе. Ипак, не постоји никакво оправдање за увећање фирмарина 400 одсто. Овакву праксу треба хитно укинути – сматра Златковић.

Маријана Авакумовић