Амерички димни фронт

Од нашег сталног дописника

Вашингтон, фебруара – Није све тако црно по нас, ми смо чешће и на свежем ваздуху и код својих кућа него наши противници – теше се двоје од вашингтонских пушача. Новим прописима је, наиме, дим цигарете забрањен у сваком затвореном јавном простору, чак и у кафићима и ноћним клубовима, па су његови страсници практично "истерани на улицу" и "сабијени у приватне одаје".

Још се помаљате али ћемо вас ускоро сатерати у "мишје рупе" – поручују им борци за успостављање антиникотинског поретка. Први пут у историји, сада већина Американаца живи у срединама ослобођеним од пушења на радном месту и у угоститељским објектима – истиче енергична организација звана Американци за непушачка права. "За неколико година, 100 одсто Американаца ће живети под дејством бар неких прописа који забрањују пушење на јавним местима", верује Бронсон Фрик, директор тог удружења, које је настало у Калифорнији а одатле своју мрежу разастрло широм САД.

Прошла година им је, тврде, била најуспешнија у три деценије њиховог ангажмана. Пушење је забрањено чак и у ванканцеларијским кутковима националног парламента, по негде више није дозвољен "приступ пушачима и домаћим животињама" парковима где се играју деца, из позоришних представа се избацују сцене са упаљеним цигаретама, а најватренији активисти траже да се забрани пушење и у становима зграда за више станара, као и у аутомобилима којима се превозе малолетници.

Цигарете су овде добиле, заправо, карактер специфичног оружја за масовно уништавање. Јер, тврди се да од директних или посредних последица њених димова – за 12 месеци у просеку умре око 400.000 Американаца, више него од било чега другог, па да укупни губици због пушења (здравствених и социјалних проблема, као и одсуствовања с посла) износе 167 милијарди долара годишње…

Ипак, статус им је двострук. Легалне су им и производња и продаја, док им је употреба све илегалнија.

У раскораку су им и социјални и тржишни третман. Док се у пушачима виде противници здравог режима, акције главног произвођача цигарета осетно су ових дана скочиле на волстритској берзи.

Парадокс се објашњава разликама у правилима политичког активизма и капитализма. Да би смањиле пушење, власти разрезују више порезе на цигарете, чиме попуњавају буџет, што је, уз високу цену те робе прилично широке потрошње и раст њеног извоза, поготову у мање развијене земље – знак акционарима да ће та делатност и даље доносити замашне профите.

Рачуна се да у САД, упркос свим рестрикцијама, пуши око 45 милиона људи који на ту своју страст потроше више од 80 милијарди долара годишње. Цена паклице је прилично неуједначена, а у Вашингтону и Њујорку ју је, на пример, тешко прибавити је за мање од четири и по долара. Добрим делом захваљујући таквој скупоћи, године 2004. је овде први пут број људи који су оставили пушење надмашио број оних који пуше – 47:46 милиона.

Један од преобраћених је и столарски помоћник Ричард Стоун из Кливленда. Одбацио је цигарете под дејством сеанси хипнонтизера Рича Гуција, који тврди да је за 50 долара по улазници досад од пушења одвикао 100.000 људи.

Јаче од хипнозе би, извесно, деловала промена рачунице групе стручњака са Универзитета Дјук, по којој би паклица цигарета у просеку требало да кошта близу – 40 долара. У ту своту су уграђене процене о штетама због скраћења животног века, побољевања, као и шкодљивости по оближње непушаче.

У међувремену је група истраживача са Универзитета Харвард објавила извештај по коме ствари иду супротно од политичко-правно-пословног договора из 1998. за смањивање пушења уз обештећивање жртва. Отад су, тврди се, произвођачи повећали проценат никотина у цигаретама за 11 одсто. Тај налаз покреће нова преиспитивања…

Глас пушача се, при том, готово не чује. Посредством Интернета њихова удружења лансирају, додуше, протесте да су им сужене грађанске слободе али за то мало ко хаје, јер их садржај параграфа и медицинских налаза обележава као неку врсте ""гује у недрима", готово као "диверзанте против здравља нације".

Грађани су знатно толерантнији. Не упућују, по правилу, ни речи прекора ни презриве погледе према пушачима–пролазницима.

Имају у виду, вероватно, да је Америка стасала на дувану – чије је узгајање, уз рецепте Индијанаца и извозом у Британију, кључно помогло досељеницима да опстану у насеобинама Вирџиније. Тако је зачет процес стварања садашње суперсиле да би се она сада преметнула у – "антиникотинску империју".