Освајање стваралачке слободе

У Галерији Графички колектив вечерас у 19 часова биће отворена изложба радова „The best of Sadko”, визуелног уметника Садка Хаџихасановића. 

Садко Хаџихасановић (1959) три деценије живи и ствара у Торонту, успевајући да разуме и премости моделе културе Запада и транзицију Истока. Међу срећне околности спада и сликарева едукација у којој је асимиловао квалитете сарајевске и београдске уметничке школе. Исто тако, током осамдесетих година, учешћем на релевантним, изложбама стекао је у Југославији репутацију афирмисаног младог уметника. Измене у поетском и ликовном концепту његовог дела током деценија логичне су и свака промена средине на магистралним тачкама његових путовања од Сарајева до Београда и Торонта појачала је иницијално питање идентитета, идеологије, естетике и етике, мејнстрима и локалног, аутономије уметничког дела, културе сликарског језика. Пресељење у Канаду свакако је представљао нови велики изазов. Садко Хаџихасановић је избором концепције флуидне стратегије освојио нови амбијент и континуирано наставио да ствара, стекао свог галеристу, а при том пажљиво негује и присуство на регионалној сцени своје примарне домовине.

Током протекле две деценије овај сликар је самостално излагао у Београду неколико пута, а нова поставка у Графичком колективу представља наставак изоштравања поетског дискурсa његових разуђених структура аутопоетичности. Истичући самоироничним насловом „The best of Sadko”, преузетог са Хаџихасановићеве београдске изложбе из 2005, овај савремени номад успео је, упркос свему, да сачувао сопствени сликарски хедонизам.

 Упадљив је сликарев концепт освајања стваралачке слободе везан за коришћење рециклираних материјала – декоративни елементи, патерн индустријске штампе тапета или штампаног платна; најчешће фигурални или флорални – у својој суштини интегрисани су у сам рад.

Током претходних година Хаџихасановић је свој уметнички потенцијал усмерио ка истраживањима у медију уметничке графике и дигиталне технологије; невелике бакарне плоче су матрице за графику, али и цртеж/слику, а у дигиталној технологији кадрови сурове стварности читају се у стотинама ручно цртаних анимација.

Теме идентитета, сећања и миграција у синергији друштвене критике, црнохуморног тона и емигрантског искуства изражени су у цртежима, сликама, колажима, графикама, асамблажима и видео-радовима који ће бити изложени у Графичком колективу.

Био је активан члан уметничке групе „Звоно” из Сарајева осамдесетих година 20. века и брусио је идеје групе која је уз очекивње колективне креативности тежила поштовању индивидуалности. Духовно братство са „Звоном” блиско је опцији изједначити уметност са свакодневицом из које произлазе и у коју се у различитим фазама враћа.

Садко Хаџихасановић је свом визуелном стваралаштву, пре више од деценије, додао и медиј графике остварујући значајну продукцију. Око 50 радова из своје графичке мапе донира Колекцији Графичког колектива што је свакако великодушни професионални гест.