Ејуп Ганић неће бити изручен Србији
Суд за екстрадиције у Лондону одбио је да изручи Србији Ејупа Ганића, бившег члана ратног председништва Босне и Херцеговине, који се терети за ратне злочине. Суд је у образложењу навео да постоје докази да би суђење Ганићу у Србији било политички мотивисано.
„Нису ми предочени било какви нови докази који би могли да буду оцењени као веродостојни. Овај процес је покренут из политичких разлога”, оценио је судија Тимоти Воркман.
Заменик српског тужиоца за ратне злочине Бруно Векарић рекао је да ће Тужилаштво на ову одлуку уложити жалбу Вишем суду.
Србија има право жалбе Вишем суду, пред којим ће се водити потпуно нов поступак. О захтеву за екстрадицију потом одлучује министар унутрашњих послова Велике Британије, коју затим треба да потврди Дом лордова у британском парламенту.
Суд за екстрадиције у Лондону је 14. јула окончао двонедељну расправу о захтеву за изручење Ганића, када је одбио и захтев његове одбране да му се укине кућни притвор уз полагање кауције. Ганић је 1. марта ухапшен на лондонском аеродрому Хитроу по потерници српског Интерпола, а десет дана касније је пуштен из екстрадиционог притвора уз кауцију од 300.000 евра и забрану напуштања Велике Британије до одлуке суда о његовој екстрадикцији. На захтев Тужилаштва за ратне злочине, Виши суд у Београду покренуо је у децембру 2008. године истрагу против Ганића због сумње да је непосредно, заједно са другим особама, супротно конкретним споразумима о мирном повлачењу јединица ЈНА из Босне и Херцеговине, издавао наређења за нападе на објекте ЈНА у Сарајеву – војну болницу, Дом ЈНА, колону санитетских возила и војну колону у Добровољачкој улици.
Решењем о спровођењу истраге Ганићу се на терет стављају три кривична дела – ратни злочин против рањеника и болесника, противправно убијање и рањавање непријатеља и употреба недозвољених средстава борбе. Саопштењу одлуке у лондонском суду присуствовао је српски тужилац за ратне злочине Владимир Вукчевић.
У судници су били и чланови породице Ејупа Ганића. Након читања одлуке суда, Ганићева ћерка Емина је заплакала и загрлила брата и оца.
„Он је потпуно слободан човек. Захтев је одбијен и доктор Ганић је на путу за Сарајево”, рекао је саветник Дамир Арнаут, члан правног тима Ганићеве одбране, пренели су сарајевски медији. Председавајући председништва БиХ Харис Силајџић изјавио је медијима да је „победила правда”.
У масакру у Добровољачкој улици у Сарајеву, 2. и 3. маја 1992. године убијена су 42 војника и официра ЈНА, а 73 рањена, док је 215 заробљено. Брутална убиства на улицама Сарајева названа су „легитимном акцијом”.
Кроз Добровољачку најпре је мирно пропуштено десетак војних возила, а кад је остатак колоне, са око 200 војника, стигао до моста Дрвенија, осута је паљба из пешадијског оружја, са Бистрика и из правца реке Миљацке. Са свих страна војску је окружило више од 2.000 „зелених беретки”, „територијалаца”, полицајаца и наоружаних цивила. На војску је пуцано и са прозора оближњих кућа, а затим је колона засута паљбом из ручних бацача, „зоља” и „оса”.
А. Петровић
----------------------------------------
Векарић: Прво полувреме
„Поштујемо одлуку енглеског суда и не желимо да је коментаришемо. Не желимо да нашим коментарима вршимо притисак на Виши суд. Одлука о одбијању екстрадиције образложена је тврдњом да Ганић у Србији не би имао фер суђење, упркос извештајима који говоре управо супротно о суђењима за ратне злочине у Србији. Покушали смо правним аргументима да уверимо суд у исправност одлуке о изручењу, нисмо успели, али ово је само прво полувреме и идемо даље – рекао је јуче за „Политику” Бруно Векарић, заменик српског тужиоца за ратне злочине.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


