Субота, 18.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Ејуп Ганић неће бити изручен Србији

Ејуп Ганић неће бити изручен Србији
Ејуп Ганић

Суд за екс­тра­ди­ци­је у Лон­до­ну од­био је да из­ру­чи Ср­би­ји Еју­па Га­ни­ћа, бив­шег чла­на рат­ног пред­сед­ни­штва Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, ко­ји се те­ре­ти за рат­не зло­чи­не. Суд је у обра­зло­же­њу на­вео да по­сто­је до­ка­зи да би су­ђе­ње Га­ни­ћу у Ср­би­ји би­ло по­ли­тич­ки мо­ти­ви­са­но.

„Ни­су ми пре­до­че­ни би­ло ка­кви но­ви до­ка­зи ко­ји би мо­гли да бу­ду оце­ње­ни као ве­ро­до­стој­ни. Овај про­цес је по­кре­нут из по­ли­тич­ких раз­ло­га”, оце­нио је су­ди­ја Ти­мо­ти Ворк­ман.

За­ме­ник срп­ског ту­жи­о­ца за рат­не зло­чи­не Бру­но Ве­ка­рић ре­као је да ће Ту­жи­ла­штво на ову од­лу­ку уло­жи­ти жал­бу Ви­шем су­ду.

Ср­би­ја има пра­во жал­бе Ви­шем су­ду, пред ко­јим ће се во­ди­ти пот­пу­но нов по­сту­пак. О зах­те­ву за екс­тра­ди­ци­ју по­том од­лу­чу­је ми­ни­стар уну­тра­шњих по­сло­ва Ве­ли­ке Бри­та­ни­је, ко­ју за­тим тре­ба да по­твр­ди Дом лор­до­ва у бри­тан­ском пар­ла­мен­ту.

Суд за екс­тра­ди­ци­је у Лон­до­ну је 14. ју­ла окон­чао дво­не­дељ­ну рас­пра­ву о зах­те­ву за из­ру­че­ње Га­ни­ћа, ка­да је од­био и зах­тев ње­го­ве од­бра­не да му се уки­не кућ­ни при­твор уз по­ла­га­ње ка­у­ци­је. Га­нић је 1. мар­та ухап­шен на лон­дон­ском аеро­дро­му Хи­троу по по­тер­ни­ци срп­ског Ин­тер­по­ла, а де­сет да­на ка­сни­је је пу­штен из екс­тра­ди­ци­о­ног при­тво­ра уз ка­у­ци­ју од 300.000 евра и за­бра­ну на­пу­шта­ња Ве­ли­ке Бри­та­ни­је до од­лу­ке су­да о ње­го­вој екс­тра­дик­ци­ји. На зах­тев Ту­жи­ла­штва за рат­не зло­чи­не, Ви­ши суд у Бе­о­гра­ду по­кре­нуо је у де­цем­бру 2008. го­ди­не ис­тра­гу про­тив Га­ни­ћа због сум­ње да је не­по­сред­но, за­јед­но са дру­гим осо­ба­ма, су­прот­но кон­крет­ним спо­ра­зу­ми­ма о мир­ном по­вла­че­њу је­ди­ни­ца ЈНА из Бо­сне и Хер­це­го­ви­не, из­да­вао на­ре­ђе­ња за на­па­де на објек­те ЈНА у Са­ра­је­ву – вој­ну бол­ни­цу, Дом ЈНА, ко­ло­ну са­ни­тет­ских во­зи­ла и вој­ну ко­ло­ну у До­бро­во­љач­кој ули­ци.

Ре­ше­њем о спро­во­ђе­њу ис­тра­ге Га­ни­ћу се на те­рет ста­вља­ју три кри­вич­на де­ла – рат­ни зло­чин про­тив ра­ње­ни­ка и бо­ле­сни­ка, про­тив­прав­но уби­ја­ње и ра­ња­ва­ње не­при­ја­те­ља и упо­тре­ба не­до­зво­ље­них сред­ста­ва бор­бе. Са­оп­ште­њу од­лу­ке у лон­дон­ском су­ду при­су­ство­вао је срп­ски ту­жи­лац за рат­не зло­чи­не Вла­ди­мир Вук­че­вић.

У суд­ни­ци су би­ли и чла­но­ви по­ро­ди­це Еју­па Га­ни­ћа. На­кон чи­та­ња од­лу­ке су­да, Га­ни­ће­ва ћер­ка Еми­на је за­пла­ка­ла и за­гр­ли­ла бра­та и оца.

„Он је пот­пу­но сло­бо­дан чо­век. Зах­тев је од­би­јен и док­тор Га­нић је на пу­ту за Са­ра­је­во”, ре­као је са­вет­ник Да­мир Ар­на­ут, члан прав­ног ти­ма Га­ни­ће­ве од­бра­не, пре­не­ли су са­ра­јев­ски ме­ди­ји. Пред­се­да­ва­ју­ћи пред­сед­ни­штва БиХ Ха­рис Си­лај­џић из­ја­вио је ме­ди­ји­ма да је „по­бе­ди­ла прав­да”.

У ма­са­кру у До­бро­во­љач­кој ули­ци у Са­ра­је­ву, 2. и 3. ма­ја 1992. го­ди­не уби­је­на су 42 вој­ни­ка и офи­ци­ра ЈНА, а 73 ра­ње­на, док је 215 за­ро­бље­но. Бру­тал­на уби­ства на ули­ца­ма Са­ра­је­ва на­зва­на су „ле­ги­тим­ном ак­ци­јом”.

Кроз До­бро­во­љач­ку нај­пре је мир­но про­пу­ште­но де­се­так вој­них во­зи­ла, а кад је оста­так ко­ло­не, са око 200 вој­ни­ка, сти­гао до мо­ста Др­ве­ни­ја, осу­та је паљ­ба из пе­ша­диј­ског оруж­ја, са Би­стри­ка и из прав­ца ре­ке Ми­љац­ке. Са свих стра­на вој­ску је окру­жи­ло ви­ше од 2.000 „зе­ле­них бе­рет­ки”, „те­ри­то­ри­ја­ла­ца”, по­ли­ца­ја­ца и на­о­ру­жа­них ци­ви­ла. На вој­ску је пу­ца­но и са про­зо­ра обли­жњих ку­ћа, а за­тим је ко­ло­на за­су­та паљ­бом из руч­них ба­ца­ча, „зо­ља” и „оса”.

А. Пе­тро­вић

----------------------------------------

Ве­ка­рић: Пр­во по­лу­вре­ме

„По­шту­је­мо од­лу­ку ен­гле­ског су­да и не же­ли­мо да је ко­мен­та­ри­ше­мо. Не же­ли­мо да на­шим ко­мен­та­ри­ма вр­ши­мо при­ти­сак на Ви­ши суд. Од­лу­ка о од­би­ја­њу екс­тра­ди­ци­је обра­зло­же­на је тврд­њом да Га­нић у Ср­би­ји не би имао фер су­ђе­ње, упр­кос из­ве­шта­ји­ма ко­ји го­во­ре упра­во су­прот­но о су­ђе­њи­ма за рат­не зло­чи­не у Ср­би­ји. По­ку­ша­ли смо прав­ним ар­гу­мен­ти­ма да уве­ри­мо суд у ис­прав­ност од­лу­ке о из­ру­че­њу, ни­смо ус­пе­ли, али ово је са­мо пр­во по­лу­вре­ме и иде­мо да­ље – ре­као је ју­че за „По­ли­ти­ку” Бру­но Ве­ка­рић, за­ме­ник срп­ског ту­жи­о­ца за рат­не зло­чи­не.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.