"Бели мантили" најстраснији пушачи

Сваке године грађани Србије на цигарете потроше онолико новца колико се из Фонда здравственог осигурања издвоји за лечење оболелих и куповину лекова. Годишње се у нашој земљи потроши милијарду и 400 милиона паклица цигарета, а више од половине запослених на свом радном месту изложено је дуванском диму. У Србији поједнако страсно пуше они који доносе законе о забрани пушења, али и они који би требали да имају најразвијенију свест о томе какве последице пушење оставља по здравље – запаљену цигарету држи трећина лекара и чак 44 одсто средњег и вишег медицинског кадра, а истраживање Института за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" сведочи да међу белим мантилима има више пушача него у  општој популацији.

Подаци Светске здравствене организације, показују да се Србија налази на петом месту по броју пушача у Европи – иза Босне, Мађарске, Словачке и Шпаније. Иако представници Министарства здравља истичу да је број одраслих пушача у Србији смањен за пет процената у 2006. години у односу на 2000. годину, учесталост пушења је веома висока – свакодневно пуши 39 одсто мушкараца и трећина жена. Више од половине тинејџера  је до своје 15. године бар једном пробало цигарете, а 16 одсто девојака и 15 процената младића сваки дан купује цигарете. Статистика онколошких обољења сведочи да се сваке године дијагностикује 4.300 новооболелих од пушачког рака плућа.

И док поглед на планету земљу открива да сваке године од последица пушења умире пет милиона људи, дувански дим "потписује" многе смртовнице и у нашој земљи – од сто особа, 58 њих ће умрети од болести срца, а 17 од малигних обољења, међу којима предњаче карциноми бронха, што и не треба да чуди ако се има на уму податак да плућа пушача годишње сагоре 7,5 килограма дувана. Ако се епидемија пушења настави досадашњим темпом, до 2020. године удвостручиће се број умрлих, а половину људи који данас пуше убиће ова зависност, упозоравају челници Светске здравствене организације.

Међутим, страст према пушењу је интернационалног карактера о чему илустративно сведоче подаци једног истраживања у коме је чак 80 одсто Британаца изјавило да би се пре одрекло секса него цигарета. И док у свету сваког секунда једно дете умре од глади, пет милиона плодне земље наше планете засађено је биљком коју ниједна животиња, ни у стању највеће глади не би окусила, јер садржи чак 4.000 штетних састојака, од којих су чак 43 канцерогена.

Др Снежана Симић, помоћник министра здравља Србије истиче да је "Британска докторска студија", која је започета 1951. године и трајала целих пола века – прва  студија која је обезбедила квалитетне доказе о повезаности пушења са раком плућа.  Резултати ове студије недвосмислено говоре да је половина пушача умрла од болести које су биле директно изазване пушењем, а четвртина њих умрла је у средњим годинама живота. Студија је такође потврдила тезу да пушачи у просеку живе десет година мање, а током посматраних 50 година шест милиона становника Велике Британије умрло је због употребе дувана.

А да пушење заиста није приватна ствар недвосмислено потврђују резултати бројних студија које говоре да је живот са пушачем – опасан по здравље.

Медицински статистичари баратају са податком да се ризик непушача од добијања рака плућа повећава за 12 до 20 одсто ако живе у дуванском диму, а ризик за настанак коронарне болести износи од 25 до 30 процената. Процене СЗО говоре да је у Европској унији око 7,5 милиона радника изложено дуванском диму и да сваке године између 50 и 100.000 запослених непушача умире због присуства пушача на платном списку предузећа .

Студија о заступљености пушача у здравственим установама, која је изведена у свим институтима и заводима за јавно здравље у Србији прошле године и чији је аутор Институт за јавно здравље "Др Милан Јовановић Батут" дала је запрепашћујуће податке – проценат  пушача у здравственим установама већи је него у општој популацији и износи 44 одсто. И то није све – само мали проценат пушача (14 одсто њих) одобрава потпуну забрану пушења у здравственој установи.

Уколико у Србији желите да запалите цигарету на јавном месту, то задовољство кршења закона на јавном месту коштаће вас 5.000 динара. Наравно, под условом да сте баш толики баксуз да се поред вас смести неко надлежно лице из инспектората здравља, рада или санитарне инспекције. Ако је веровати статистици Министарства здравља, у току протекле године наплаћено је 189 мандатних казни и покренут је  391 прекршајни поступак због пушења у затвореним просторијама. Међутим, ако се има на уму да званична статистика говори да 40 одсто мушкараца и трећина жена држи запаљену цигарету, онда језик бројки и слова сведочи да је већа вероватноћа да вас удари гром него да вас по рамену потапше инспектор коме је у опису посла кажњавање због запаљене цигарете на јавном месту.