"Beli mantili" najstrasniji pušači

Svake godine građani Srbije na cigarete potroše onoliko novca koliko se iz Fonda zdravstvenog osiguranja izdvoji za lečenje obolelih i kupovinu lekova. Godišnje se u našoj zemlji potroši milijardu i 400 miliona paklica cigareta, a više od polovine zaposlenih na svom radnom mestu izloženo je duvanskom dimu. U Srbiji pojednako strasno puše oni koji donose zakone o zabrani pušenja, ali i oni koji bi trebali da imaju najrazvijeniju svest o tome kakve posledice pušenje ostavlja po zdravlje – zapaljenu cigaretu drži trećina lekara i čak 44 odsto srednjeg i višeg medicinskog kadra, a istraživanje Instituta za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" svedoči da među belim mantilima ima više pušača nego u  opštoj populaciji.

Podaci Svetske zdravstvene organizacije, pokazuju da se Srbija nalazi na petom mestu po broju pušača u Evropi – iza Bosne, Mađarske, Slovačke i Španije. Iako predstavnici Ministarstva zdravlja ističu da je broj odraslih pušača u Srbiji smanjen za pet procenata u 2006. godini u odnosu na 2000. godinu, učestalost pušenja je veoma visoka – svakodnevno puši 39 odsto muškaraca i trećina žena. Više od polovine tinejdžera  je do svoje 15. godine bar jednom probalo cigarete, a 16 odsto devojaka i 15 procenata mladića svaki dan kupuje cigarete. Statistika onkoloških oboljenja svedoči da se svake godine dijagnostikuje 4.300 novoobolelih od pušačkog raka pluća.

I dok pogled na planetu zemlju otkriva da svake godine od posledica pušenja umire pet miliona ljudi, duvanski dim "potpisuje" mnoge smrtovnice i u našoj zemlji – od sto osoba, 58 njih će umreti od bolesti srca, a 17 od malignih oboljenja, među kojima prednjače karcinomi bronha, što i ne treba da čudi ako se ima na umu podatak da pluća pušača godišnje sagore 7,5 kilograma duvana. Ako se epidemija pušenja nastavi dosadašnjim tempom, do 2020. godine udvostručiće se broj umrlih, a polovinu ljudi koji danas puše ubiće ova zavisnost, upozoravaju čelnici Svetske zdravstvene organizacije.

Međutim, strast prema pušenju je internacionalnog karaktera o čemu ilustrativno svedoče podaci jednog istraživanja u kome je čak 80 odsto Britanaca izjavilo da bi se pre odreklo seksa nego cigareta. I dok u svetu svakog sekunda jedno dete umre od gladi, pet miliona plodne zemlje naše planete zasađeno je biljkom koju nijedna životinja, ni u stanju najveće gladi ne bi okusila, jer sadrži čak 4.000 štetnih sastojaka, od kojih su čak 43 kancerogena.

Dr Snežana Simić, pomoćnik ministra zdravlja Srbije ističe da je "Britanska doktorska studija", koja je započeta 1951. godine i trajala celih pola veka – prva  studija koja je obezbedila kvalitetne dokaze o povezanosti pušenja sa rakom pluća.  Rezultati ove studije nedvosmisleno govore da je polovina pušača umrla od bolesti koje su bile direktno izazvane pušenjem, a četvrtina njih umrla je u srednjim godinama života. Studija je takođe potvrdila tezu da pušači u proseku žive deset godina manje, a tokom posmatranih 50 godina šest miliona stanovnika Velike Britanije umrlo je zbog upotrebe duvana.

A da pušenje zaista nije privatna stvar nedvosmisleno potvrđuju rezultati brojnih studija koje govore da je život sa pušačem – opasan po zdravlje.

Medicinski statističari barataju sa podatkom da se rizik nepušača od dobijanja raka pluća povećava za 12 do 20 odsto ako žive u duvanskom dimu, a rizik za nastanak koronarne bolesti iznosi od 25 do 30 procenata. Procene SZO govore da je u Evropskoj uniji oko 7,5 miliona radnika izloženo duvanskom dimu i da svake godine između 50 i 100.000 zaposlenih nepušača umire zbog prisustva pušača na platnom spisku preduzeća .

Studija o zastupljenosti pušača u zdravstvenim ustanovama, koja je izvedena u svim institutima i zavodima za javno zdravlje u Srbiji prošle godine i čiji je autor Institut za javno zdravlje "Dr Milan Jovanović Batut" dala je zaprepašćujuće podatke – procenat  pušača u zdravstvenim ustanovama veći je nego u opštoj populaciji i iznosi 44 odsto. I to nije sve – samo mali procenat pušača (14 odsto njih) odobrava potpunu zabranu pušenja u zdravstvenoj ustanovi.

Ukoliko u Srbiji želite da zapalite cigaretu na javnom mestu, to zadovoljstvo kršenja zakona na javnom mestu koštaće vas 5.000 dinara. Naravno, pod uslovom da ste baš toliki baksuz da se pored vas smesti neko nadležno lice iz inspektorata zdravlja, rada ili sanitarne inspekcije. Ako je verovati statistici Ministarstva zdravlja, u toku protekle godine naplaćeno je 189 mandatnih kazni i pokrenut je  391 prekršajni postupak zbog pušenja u zatvorenim prostorijama. Međutim, ako se ima na umu da zvanična statistika govori da 40 odsto muškaraca i trećina žena drži zapaljenu cigaretu, onda jezik brojki i slova svedoči da je veća verovatnoća da vas udari grom nego da vas po ramenu potapše inspektor kome je u opisu posla kažnjavanje zbog zapaljene cigarete na javnom mestu.