Гледамо само ко ће коме да подметне

Од извештача "Журнала"

ТОКИО, 29. августа – Борислав Станковић, почасни генерални секретар Светске кошаркашке федерације (ФИБА), на конгресу Међународне кошаркашке организације вероватно се осећао као родитељ који нема ниједан аргумент да одбрани неваљало дете које је по стоти пут разбило школски прозор.

За "дете" о коме је реч, од пре два дана Кошаркашки савез Србије (КСС), мало је рећи да је неваљало. Адекватнија реч је безобразно, чак и неваспитано. Захваљујући ауторитету једног од пионира наше кошарке, често су нам грешке опраштане, отваране су нам пречице. Зато нема човека у Токију, везаног на било који начин за кошарку, који није зачуђен због недоласка делегације нашег Савеза на конгрес.

У паузи између утакмица, питали смо човека за кога се може рећи да је највећи дипломата међу нашим кошаркашким радницима шта мисли о скандалу који су направили челници нашег Савеза.

– Немам коментар – биле су прве речи Станковића.

У гласу му се осећало разочарење. Није требало постављати додатно питање, речи су саме набујале:

– Могу само да кажем да је ово први пут од 1948, када смо правили прве кораке на међународном плану што се кошарке тиче, да наша делегација није учествовала на Фибином конгресу. Ово је велика грешка наше организације. Учествовало је 105 или 106 земаља, било је 250 делегата, а међу њима није било нас. Неразумљиво.

Да је дара превршила меру, показала је и следећа прекорна реченица:

– Добили смо позивницу за Светско првенство, а како смо узвратили Фиби – тиме што смо послали потпуно нови тим који тек треба да се ствара...

Људи који су давно превазишли локалне оквире непожељни су у нашој кошаркашкој организацији. Последњи је на својој кожи то осетио управо Борислав Станковић.

– То је наша ћуд. И зла коб. Уместо да скупимо све снаге, људе који могу и имају способност и желе да раде, боримо се за неке положаје, места и гледамо ко ће коме шта подметнути. Да не говоримо о клубаштву. Наш спорт је почео последњих година да живи на размирицама Звезде и Партизана. Имамо дивне центре – Суботицу, Зрењанин, Нови Сад, да не говоримо о Вршцу. Поред Београда, ту су и Чачак, Крагујевац, Лесковац... Ниш је велики град коме такође треба помоћи да оснажи кошарку. Укратко речено – мислим да не радимо добро.

После свега, с правом се можемо питати, да ли наша организација има шансе да се врати на позиције које је некада имала.

– Мислим да има. Има људи који би могли да раде, али треба се потрудити и наћи оне који би имали жељу да раде и уз то имали слободно време да посвете кошарци. Стално помињемо време када сам и ја био у Савезу. Сви смо тада радили, али смо упоредо делали и у Савезу. Тада смо и избацили паролу "Ми смо аматери, али радимо као професионалци". Управо нам то треба. Имамо услове за рад, Кућу кошарке, тимове који се стварају. За мене је диван пример Железник, који има две сале, све што је потребно за припрему екипе, чак и признату школу за играче. Млади дечаци могу да живе тамо, завршавају школу и уједно постају висококвалификовани играчи. То немају ни Звезда ни Партизан. Ако погледамо играче који су били у репрезентацији, углавном су потекли из Железника.

Станковић је потом скицирао и план за бољу будућност.

– Прво Савез мора да поново добије ауторитет и поново да води главну реч, а не клубови. Да је Савез јак никада не би могле да се дешавају овакве ствари какве нам се догађају, нити да се играчи нећкају да ли ће доћи. А што најважније наше такмичење мора да буде приоритет. Пола клубова игра у некој лиги са словеначким, хрватским и босанским клубовима, а код нас само финални део. А најбитније је да иду у Чачак, Крагујевац и остале мање градове, јер тако се гради кошарка. Не може се стварати кошарка међународним такмичењем, већ се прво ради код своје куће, тек онда на ред долази све остало.

На ред је дошао и резултат репрезентације.

– Минимални циљ био је пласман, мислили смо да максимално можемо до четвртфинала. На неки начин резултатска очекивања су испуњена. Нисам пуно гледао, али са оним што сам видео био сам прилично разочаран, јер нису играли онако како би могли.

Упитан да ли је у Јапану испуњен циљ да се направи основа тима за такмичења која следе.

– Мислим да у томе нисмо успели. Има још играча, може се тим попунити и са млађим играчима, али се за то нема времена. Већ идуће године је Европско првенство где тим има императив да буде међу прва два или бар међу шест да бисмо кроз квалификације могли да се изборимо за Пекинг. До Олимпијаде можда би екипа и некако могла да се направи. Али, да ли ћемо имати прилику да играмо на Олимпијским играма тешко је рећи – закључио је Станковић.
П. Миљуш

--------------------------------------------------------------------------

Берићетно првенство

– Важно је да су екипе задовољне и да је гледалиште пуно. Такође и финансијски је првенство добро прошло. Према незваничним подацима од продаје улазница зарађено је 15 милиона долара, када се томе придодају ТВ права и све друге ствари, сигурно је да ће бити берићетно и за домаћине и за ФИБА, рекао је Бора Станковић.

--------------------------------------------------------------------------

Финале САД – Аргентина

Кога видите у финалу?

– Мислим да ће у финалу играти Аргентина и САД, мада ту су и врло опасни "аутсајдери". Екипе које умеју да приреде изненађење су Шпанија и Грчка.

--------------------------------------------------------------------------

Најблаже – није добро

– каже Зоран Радовић и истиче да је врло важно да се добро "одигра" и ван терена

Од извештача "Журнала"

ТОКИО, 29. августа – У земљи где је исказивање захвалности један од основних стубова културе понашања, руководиоци наше организације исказали су елементарно непоштовање Међународне кошаркашке организације (ФИБА).

– Тешко ми је да коментаришем такве ситуације. Свако је одговоран за своје поступке. Мислим да је заиста штета и да морамо да схватимо да није све само терен и да има много тога око, ван и пре самог изласка на терен, што мора да се уради да се стекну неке позиције. Једноставно неприсуствовање конгресу у најмању руку није добро за нашу кошарку – гласио је одговор Фибиног извршног директора за глобални развој кошарке Зорана Радовића, на питање шта мисли о великом гафу КС Србије.

Бивши генерални секретар КСЈ је добро упућен колико такав пропуст доноси негативних поена. Ипак, не жели то експлицитно да бодује, већ каже:

– Самим тим што је добијен вајлд карта и што Србија нема такве позиције као што је Југославија некада имала у кошарци, мислим да морамо да уложимо много више рада и труда да бисмо се вратили на добре позиције. Односно, да не бисмо достигли толико низак ниво одакле се никада нећемо вратити тамо где желимо. Сматрам да морамо да водимо рачуна о сваком потезу и гесту, будемо свуда присутни, као и да професионално приступамо свим проблемима.
П. Сарић

--------------------------------------------------------------------------

Жестока освета "црвене фурије"

Шпанија – Литванија 89:67 (28:11, 19:19, 18:12, 24:25)

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 29. августа – Шпанија заиста игра демонски, није ни мало погрешио у оцени наш селектор Драган Шакота. Буквално је разнела најеминентније представнике балтичке кошарке, стављајући их на тешке муке, као на инквизицију. Питање победника није се постављало ни једног тренутка, од првог минута било је јасно да у полуфинале иде Шпанија. Литванија је била бледа копија европског шампиона из 2003. када је у финалу слистила готово исти национални тим Шпаније. Истина, њен тим претрпео је много измена, и доста је подмлађен.

Шпанија је кренула у складу са навијачким надимком националног тима – црвена фурија. Са две тројке Навара и Хименеза повели су 6:0, и наставили да повећавају разлику на свом конту. У осмом минуту је било 23:11. Сви стартери Шпаније већ су се уписали међу стрелце, играли су разноврсно, веома колективно, лопта је брзо ишла из руке у руку – стално је неко остајао усамљен на шуту. И лако поентирао.

Литванцима је затајила далекометна артиљерија, њихово најјаче оружје, у том интервалу ван линије 6,25 погодили су један од седам покушаја.

Селектор Шпаније, Пепу Ернандез дозволио је себи такав луксуз, да последња три минута првог периода оконча са алтернативом поставом, која је резултат подигла чак на 28:11. Била је то игра мачке и миша, или потпуно неравноправних противника. Готово да се могло рећи да једни играју, а други посматрају. Толико су Шпанци били супериорни.

Литвански селектор, Антанас Сиреика већ у другом минуту другог периода(11:32) морао је да затражи тајм аут не би ли некако пресекао ритам противника који су просто млели његове изабранике, без обзира на састав петорке.

Захваљујући најмлађем, Калниетису гусари са Балтика направили су серију 10:0 и Ернандез је после минута одмора вратио стартере. Разлика се за два минута попела на плус 18, најскупљи играч Европе Арвидас Мацијаускас био је неприметан, без поена, нервозан толико да је направио и неспортску личну грешку. Гасол и Наваро су већ у првом делу постигли по 15 поена.

И почетак другог дела протицао је у знаку црвене фурије. Предност је 23. минуту износила већ 27 разлике. Литванци су истакли белу заставу, неспремни да се одупру. Једва су чекали да се сирена огласи последњи пут. Истинске борбе и неизвесности није ни било. Литванци су се предали без борбе, чак ни једног тренутка нису ни изједначили. Толико су били инфериорни.

На крају је било 89:67, репрезентација Србије и Црне Горе са поразом од 12 разлике и није тако лоше прошла.

Дворана: Суперарена. Гледалаца: око 10.000.

ШПАНИЈА: П. Гасол 25, Фернандез 10, Кабезас, Наваро 22 (четири "тројке"), Калдерон 4, Рејес 4, Хименез 5 (1), С. Родригез 2, Б. Родригез 2, М. Гасол 7, Мумбру 4, Гарбахоса 4. Селектор: Ернандез.

ЛИТВАНИЈА: Делининкаитис 4, Жукаускас 5 (1), Мацијаускас, Д. Лавринович 17 (1), Густас 2, Сонгаила 2, Калниетис 14 (1), Клеиза 15 (1), К. Лавринович 8 (2), Јасаитис, Јанкунас, Јавтокас. Селектор: Сиреика.
П. Сарић

--------------------------------------------------------------------------

Час кошарке олимпијског првака

Аргентина – Турска 83:58 (25:16, 18:7, 32:17, 8:18)

Од извештача "Журнала"

САИТАМА, 29. августа – Дворана: Суперарена. Гледалаца: око 10.000.

АРГЕНТИНА: Скола 13, Ђинобили 7 (једна "тројка"), Санчез 5 (1), Оберто 10, Ерман 8 (2), Фернандез 3, Делфино 14 (2), Приђони, Гутјерез, Ночони 21 (2), Фарабело, Волковиски 2. Селектор: Ернандез.

ТУРСКА: Акјол 11 (3), Куртоглу 5, Атсур 3 (1), Арслан 2, Иљасова 5, Ердоган 10 (2), Кутлај 2, Солак 1, Гонлум 3, Ерден 4, Пекер 8, Демирел 4. Селектор: Тањевић.
П. С.