Жабе беже из тањира

Када Француз смаже масне жабље батаке може још и да полиже прсте у сласт, а Индијац исту порцију једе кришом, у страху да не плати глобу или заврши у затвору.

Страст према овом специјалитету у Индији није ништа мања него она у Француској с том разликом што је законом забрањен на индијској трпези.

Како жабе полако нестају са индијског потконтинента, власти стално гоне крадљивце који не одустају од свог посла, чак ни након што их је инспекција недавно ухватила у великој акцији у држави Гоа.

Власници ресторана служе жабе куване у карију само сталним гостима за које знају да нису еколози, инспекција, полиција. Свако ко хвата, убија, продаје, припрема или једе жабе, суочава се са новчаном или затворском казном.

За разлику од њих, Белгијанци, Италијани, Португалци, Шпанци и Италијани, а посебно Французи и Кинези уживају у оваквом залогају без гриже савести. Процењује се да се годишње у свету поједе милијарду жаба. Французи су од батака направили национални специјалитет са белим луком и першуном. Али није ни да Американци само знају за хамбургере и помфрит – они су, поред Француза, највећи увозници поменуте хране. У жабљим батацима прженим на амерички начин, значи у дубоком уљу, ужива и председник Барак Обама који то не скрива ни од фоторепортера.

Занимљиво је да, иако је ово месо симбол француске кухиње, готово да више и нема „француских” жаба. И тамо је забрањен лов у комерцијалне сврхе, али Французи зато увозе тоне жабица, пре свега из Индонезије.

Ни Азијци нису ништа мање луди за овим месом. Кинези радо спремају батаке у сосу, али их не могу увек наћи у ресторанима – потражња је већа од понуде. Изгледа да Индонежани, велики извозници жаба, не успевају да задовоље потребе свих делова света који жуде за батацима. Вијетнамци су такође познати као узгајивачи, али им се жабе не налазе само на фармама већ често и у тањиру.

Ј. С.