Мемоари Лоре Буш без великог праска

Има у њеној прози дирљивих детаља из раног детињства, драматике у опису догађаја из девојачког периода... Али ко је очекивао да ће сазнати подробније како бивша прва дама може (и да ли) воли бившег председника Џорџа Буша, или бар како уопште функционише брак између бивше библиотекарке која обожава да чита, и сина бившег председника који књигу не узима у руке, а поготово ако хоће да има увид у закулисни осмогодишњи живот у Белој кући, боље да не баца паре на нову мемоарску књигу Лоре Буш (64). „Изговорено из срца” изашла је у мају, што је идеално време за такву врсту књига, и по најновијим извештајима заузима тек четрнаесто место на бестселер листи публицистике. И када је Џорџ Буш пао у тоталну немилост, Америка је штедела, омиљену прву даму, која се никад није истицала по неком свом личном ставу. Свих осам година у Белој кући успела је да на лицу задржи Монализин осмех. Да ли је то био одраз унутрашњег мира рођене Тексашанке навикле да своје невоље подноси у себи, израз задовољства животом или је то била непробојна маска? Одговор на ову загонетку нећете добити ни у мемоарима иако насловом наговештавају да је Лора овог пута заиста спремна да „отвори срце”

Напротив, како то примећује оштра критичарка  „Њујорк тајмса” Мичико Какутани „Изговорено из срца”обилује „општим местима , спиновањем и отрцаним фразама уобичајеним за политичке аутобиографије”. Читаво сећање из Беле куће тако је добро испрано, да се из њега не може исцедити готово ниједан сапунски балончић.

Од занимљивих али не и сензационалних догађаја, медији су највише цитирали њен пут са супругом на самит Г 8 у Хејилигендам у Немачкој (2007) где се 12 чланова америчке делегације „чак и Џорџ“ отровало. Агенти су се узнемирили, целокупно обезбеђење је стављено у стање максималне приправности. „Највише што смо могли да докучимо од лекара”, пише Лора Буш, „јесте да нас је све напао вирус који оштећује нерв поред унутрашњег уха и који хара баш у том немачком граду.”

Детаљно је описала и како је преживела дан када је на Америку извршен терористички напад 11. септембра. Нема међутим ни трага од озбиљнијих несугласица са Џорџом Бушом. Брани га по сваком питању. Тврди да није желео рат у Ираку, да је правилно урадио што је за време Катрине обишао погођено подручје не спуштајући се на земљу... Није предвиђала да ће једна од главних тема избора 2004. године бити питање хомосексуалних бракова. Разговарала је са Бушом пре него што се изборна кампања захуктала и подсетила га да имају неколико блиских геј пријатеља.

Много више података може се сазнати из њеног раног детињства и породичног живота пре брака. Тешко је погодила и саобраћајна несрећа у којој је кад је имала 17 година живот изгубио њен другар, а чији су детаљи изашли у јавност баш у време председничке кампање.

Све у свему нема сензације, па ни великог профита. Лора Буш просто не уме да направи изненађење. Или је консултујући се са медијским експертима проценила да за скидање осмеха Монализе са свог лица још није дошло време. Тада би се ова дебела књига од 465 страница могла допунити и неким дуго ишчекиваним пикантеријама.

Зорана Шуваковић