Уторак, 24.05.2022.

Курсна листа

	Куп.	Прод.	Сред.
	117.17	117.88	117.52
	109.82	110.48	110.15
	113.63	114.31	113.97

Таг: књижевност

Култура

23.05.2022 у 14:12

Хандке и Кустурица јунаци нашег доба

Нова прозна књига Емира Кустурице „Видиш ли да не видим” објављена је у „Колу” Српске књижевне задруге, о 130. годишњици ове издавачке куће, као својеврсни омаж Петеру Хандкеу. Ово дело представљено је у СКЗ-у, уз учешће академика Матије Бећковића, проф. др Мила Ломпара и аутора. Академик Матија Бећковић говорио је о сличностима и разликама Хандкеа и Кустурице: – Ова два јунака нашег доба најсличнија су у различитостима. За једнога од њих неко је једном рекао да је мешавина стидљивости и агресивности, а други је написао да срећно детињство проживаљава само у сећању. Хандке је осетио да му понестаје језика, а Кустурица да му је доста слика. Међутим, и Кустурица и Хандке доказ су тога да је могуће добити „Златну палму” и Нобелову награду, а не служити искључиво политичкој коректности

Култура

16.05.2022 у 23:33

Документи огледала прошлости

Монографија „Документи огледала прошлости” чији је аутор проф. др Малиша Станојевић са Филолошког факултета представљена је у Одељењу уметности Библиотеке града. Са аутором су на промоцији учествовали Бошко Сувајџић, Ратомир Рале Дамјановић, Маја Ветровић и Катарина Павловић, a oдломке читала је Светлана Стамболић. У овом делу, фрагментарно, назиру се контуре утицаја на културни развитак Раче, у приказу знаменитих личности, попут Карађорђа, академика Пантелије Срећковића, сатиричара Радоја Домановића… – Личности у књизи део су контекста историјског, научног, књижевног и културног живота, изданци културног простора са утицајима на развој српске државе и у неким временима и пресудно враћање коренима – објаснио је проф. др Станојевић и додао да је он, у студији по којој је и књига

Култура

16.05.2022 у 17:13

Нова европска проза

Европски аутори млађе генерације који у својој прози критички посматрају стварност и карактере, то би укратко могао да буде опис нове издавачке продукције „Завета”, куће познате и по великом броју наслова добитника Европске награде за књижевност. Међу „Заветовим” новим издањима су збирке приповедака младе чешке књижевнице Иване Мишкове „Беле животиње су веома често глуве”, у преводу Марије Илић, и румунског аутора Флорина Лазарескуа „Лампа с капицом”, у преводу Ђуре Миочиновића, као и роман „Паликуће” Џен Карсон, списатељице из Белфаста, добитнице поменуте Европске награде за књижевност. Ивана Мишкова сврстана је међу звезде нове генерације чешких прозних писаца, дипломирала је на Књижевној академији у Прагу, а у литератури је дебитовала радио-драмом. У збирци прича „Беле животиње су

Култура

16.05.2022 у 13:25

Џулијан Барнс – оригиналан и у новом роману

Нови роман Џулијана Барнса „Елизабет Финч” објављен је у „Геопоетици” само месец дана после британског издања, у преводу са енглеског Вука Шећеровића. Реч је o једном од првих превода ове књиге у свету на друге језике. По речима уреднице Јасне Новаков Сибиновић, Барнс је и у овој књизи оригиналан, када је реч о приступу теми, али и увек другачији, у односу на његове досадашње романе. – Овога пута он пише о једној упечатљивој жени, о професорки културе и цивилизације на курсу за одрасле, инспиративној личности која подстиче друге. Наратор, њен ученик, подробно описује њен физички изглед и карактерне особине. Међутим, у свом маниру, поред фиктивних личности, Барнс у причу укључује и историјску личност Јулијана Отпадника, последњег паганског римског цара, коме је у оквиру троделне

Култура

12.05.2022 у 15:46

Песник без стихова

Ваљево - Радован Бели Марковић је у своје приче и романе укључивао толико лирског да се, без икаквог зазора, може рећи да је највећи песник српске књижевности који није користио стих, оценио је проф. др Радивоје Микић у уводној речи на округлом столу „Кроз капије будућих времена”, посвећеном прози познатог недавно преминулог писца, који је у Музеју завичајних писаца у Ваљеву организовала Матична библиотека „Љубомир Ненадовић”. Уз констатацију да је Радован Бели Марковић одлучио да свој књижевни глас сведе на приповетку/причу и роман, професор Микић је подсетио да су се у српској књижевности 19. и 20. века управо приповетка и роман смењивали на месту водеће књижевне врсте и да су најбољи писци тог доба били или велики приповедачи или велики романсијери... – Кад је у једној

Култура

11.05.2022 у 20:00

Трагедије из прошлости не могу да буду оправдање за нова зла

Имао сам двадесетак година када су почели сукоби у бившој Југославији. Сећам се да сам тада први пут видео слике рата које нису долазиле из историјских књига, нити су се тицале далеких земаља већ су биле ту из Европе. Осећање блискости било је крајње узнемирујуће. Ово за „Политику” каже Жером Ферари, корзикански писац и филозоф, гост овогодишње књижевне манифестације „Молијерови дани”, где у оквиру сегмента „Правац Корзика” представља роман „По свом лику” (награђен 2018. књижевним признањем листа „Монд”), као и претходни „Принцип”, оба објављена и код нас у издању „Чаробне књиге” у преводу Мелите Лого Милутиновић. Аутор романа „Беседа о паду Рима”, за који је добио Гонкурову награду за 2012. годину (такође објављен код нас код истог издавача са истим преводиоцем), говорио је јуче

Култура

11.05.2022 у 14:54

Весни Капор уручена награда „Меша Селимовић”

Књижевници Весни Капор уручена је данас престижна награда „Меша Селимовић” за најбољу књигу 2021. године за свој роман „Небо, тако дубоко” на месту локалитета срушене Народне библиотеке Србије на Косанчићевом венцу у Београду у присуству неких од претходних лауреата ове награде. Награду по 34. пут додељују „Вечерње новости” као оснивач престижног књижевног признања за нови роман лауреаткиње у издању Српске књижевне задруге. Генерални директор компаније „Новости” Милорад Вучелић уручио је књижевници Весни Капор награду за роман „Небо тако дубоко”, која се у својој беседи најпре захвалила жирију, критичарима, публици - читаоцима и посебно новинару Драгану Богутовићу који „ награду свих ових година чини веома свежом”. „Награда „Меша Селимовић” је веома важан догађај за мене и за све

Друштво

09.05.2022 у 19:16

Оловне кугле око српских ногу

Помпезна, цинична, националистички заједљива и запаљива реторика обележила је паралитерарну полемичку арену током четворогодишњег распадања Савеза књижевника Југославије (СКЈ). Ако је слом електроенергетског система СФРЈ 8. 12. 1980. био кибернетички сигнал који је, у моменту, замрачио целу Југославију и предсказао јој судбину, онда је раскрајање књижевничког југоорганизма било пано за тренирање шовенске помрчине и најава крвавог финала. Препуцавање писаца било је, наоко, и најчешће, рефлексија тешке кризе на Космету и због Космета. У надгорњавању су предњачиле словеначке литерате, константно подижући улоге, диктирајући лицитацију и гађајући српски национални сентимент иглом у ганглију. Усред хистерије због штрајка рудара Албанаца у јами Старог трга Друштво словеначких књижевника

Култура

27.04.2022 у 20:00

До следећег ултиматума

Често проклињем што сам доспео на овај свет по туђој вољи и одлуци, без обзира на то што у другим околностима себе доживљавам на пријатан начин иако не у мери да бих певао химне о људском постојању, попут Максима Горког, речи су Владимира Петрића (1928‒2019), које читамо у књизи „Влада Петрић – До следећег ултиматума”. Реч је заправо о интервјуу који је са овим познатим теоретичарем, историчарем и естетичарем филма и дугогодишњим професором Харварда, као и суоснивачем Харвардског филмског архива, приредила Мелиха Правдић, новинарка Радио Београда, и који је недавно објављен као књига у издању РТС издаваштва. Према речима ауторке, интервју су почели 2006. године, а завршили га неколико година пре његове смрти. Требало је да буде објављен на Другом програму Радио Београда, али услед

Култура

25.04.2022 у 14:10

Верујем у велику и вечну љубав

Српски писац из Хрватске Драго Кекановић, први је добитник новоустановљене књижевне Награде „Београдски победник” за роман „Приврженост”, у издању „СКД „Просвјета” из Загреба, а затим и београдске „Лагуне”. То је још једно признање у низу за овог аутора, поред „Андрићеве награде”, „Виталове”, „Ћоровићеве”, „Борисава Станковића”, али на почетку овог разговора наш саговорник изразио је сету у погледу самог придева „београдски” у називу награде. То га је вратило у прошлост, када је из Осијека стигао у Београд, с намером да упише било који факултет друштвених наука. Испречила се тад „бирократска и административна рампа”. „Било како било, остало ми је у џепу довољно новца за возну карту Београд–Загреб. Да се само овлаш уградим у најлепшу реченицу тада омиљеног, данас скоро заборављеног Крлеже:

Претходна Следећа

1
2
3
4
5
6
7
8
9

Почетна / Тагови

24.05.2022 у 23:42

У пуцњави у школи у Тексасу погинуло најмање 15 особа

24.05.2022 у 23:34

Пет страних бродова напустило луку Мариупољ

24.05.2022 у 22:49

Прајс: Партнерство Кине и Русије „живо и здраво"

24.05.2022 у 22:33

Вучић: Не мислимо да уводимо ванредно стање

24.05.2022 у 21:56

Ризици повећања плата и пензија

24.05.2022 у 21:26

Знам шта ће Курти рећи, важни су ми остали саговорници