Фењераш на матури а треба да буде предмет над предметима

Миленија Симић Миладиновић

Ове године у средње школе уписана је генерација малих матураната који су на тесту из матерњег српског језика на завршном испиту за крај осмолетке показали најслабије знање. У просеку, остварили су 10,68 поена од могућих 20, што је до сада најнижи скор из српског језика и књижевности откако се у нашој земљи полаже мала матура какву данас знамо. Да то, ипак, „није најлошији резултат” из српског, у изјавама за „Политику” уверавају најодговорнији за просветни систем и вредновање квалитета овдашњег образовања.

– Не бих се сложио да су ученици остварили најгори резултат на завршном икада. Чињеница је да су резултати у нивоу прошлогодишњих и у нивоу резултата из претходних година. Реч је о минималним одступањима, пола бода, бод, и зато не би требало да будемо престроги и дајемо им етикету „најгори” – сматра Дејан Вук Станковић, министар просвете.

Да „резултати из српског језика нису најлошији, већ приближно исти дуги низ година”, да се „осцилације крећу од 0,25 до једног бода” и да би „прецизније било рећи да су резултати из матерњег српског језика лошији у односу на прошлу годину, али су готово исти као пре неколико година”, објашњава за наш лист и Борис Стојковски, директор Завода за вредновање квалитета образовања и васпитања (ЗВКОВ).

Демантују их подаци из свих званичних извештаја о резултатима завршних испита које је урадио ЗВКОВ, а који су намењени превасходно доносиоцима одлука.

Ти извештаји показују да је од 2013. године (откако се просечан резултат осмака приказује у такозваним сировим бодовима, по принципу „један тачно урађен задатак вреди један бод”) најнижи скор осмака на тесту из српског управо овогодишњи – за незнатних 0,06 лошији него што је био резултат малих матураната 2023, али и за незанемарљивих безмало три поена (2,79) нижи у односу на најуспешнији резултат који су на тесту из српског остварили осмаци 2017. Под лупом званичне статистике 10,68 поена које су ђаци ове године освојили из српског такође је најнижи просечан број бодова остварен на било ком тесту на завршном испиту откако ученици бирају који ће од пет понуђених предмета полагати трећег испитног дана. Хтели да прихватимо или не, то је реалност, баш као што је неупитно да без знања српског језика нема функционалног знања ни из било ког другог предмета, нема говора о очувању националног идентитета, у крајњој линији ни о будућности српског народа, барем не светлој.

Треба имати у виду да је завршни испит једино тестирање које се континуирано реализује на националном нивоу и огледало је квалитета обавезног осмогодишњег школовања у нашем просветном систему.

– Да није завршног испита, не бисмо били свесни проблема са којим се суочавамо, а који се из године у годину усложњава. Матурски испит у средњој школи је застарео, сведен на пуку форму и не мотивише ученике да се током школовања темељније посвете проучавању матерњег језика. А ако су часови српског језика једини браник језичком примитивизму, онда не треба да нас чуди зашто ђаци не разумеју народне епске песме, зашто им је Његош тако стран, а Црњански досадан – појашњава Владимир Милојевић, професор српског језика и књижевности у Четрнаестој београдској гимназији.

Као један од најбољих практичара из учионица, више пута награђен признањем „Проф. др Милија Николић” за најбољу методичку припрему школског часа, по оцени Друштва за српски језик и књижевност Србије, он потврђује да су разумевање прочитаног и значење речи ученицима већи проблем него граматика. Осмаци се већ пословично жале да их на матури из српског збуњује задатак у којем се очекује да међу понуђеним одговорима одреде шта у датом контексту значи, на пример: снебивати се, горд, крепка, неспокојство, усплахирено, излишно, ревносно... Овим питањима се испитује оствареност образовних стандарда на основном нивоу, елементарно знање.

– Данашње генерације не расту уз „Забавник”, већ уз кратке и баналне садржаје који урушавају језичку културу. Млади немају стрпљења, ни концентрације да прочитају ни дужу приповетку, а камоли обимније романе. Деца сада одрастају на кратким садржајима по принципу „ако не можеш све да ми кажеш у 30 секунди, не могу да те слушам”. Речник им је све скромнији, па је тако непознатих речи све више. Емоције исказују емотиконима, а усмену комуникацију своде на „ОК”. Комплексан разлог због чега не знају значење наизглед једноставних речи могао би се објаснити и једном реченицом – у питању је „нова реалност”. То значи да је српски језик, не само у образовном систему већ и у друштву у целини, скрајнут и угрожен. Школско градиво је обимно, а број наставних часова недовољан да би се све темељно обрадило и утврдило. Наставници често раде под великим притиском. Родитељи по сваку цену очекују одличне оцене, директоре интересује потпуна лојалност, док су се просветне власти побринуле да наставнике затрпају језивим бирократским апаратом. Када се тај тројац удружи, наставницима не преостаје ништа друго него да дају високе оцене. Неретко сам се сретао с вуковцима који нису прочитали ниједну књигу, али и матурантима гимназија који нису у целини прочитали ниједно озбиљније књижевно дело. Тешко ми је и да замислим које ће послове обављати данашњи матуранти, али ми је још теже да одговорим на питање како ће кроз живот корачати без Домановића, Андрића, Достојевског, Кафке... – сумира Милојевић.

Промишљајући о потенцијалним узроцима најлошијег просечног броја бодова из српског језика на малој матури, „Политика” је недавно под насловом „Неславни рекорд малих матураната” указала да је реч о генерацији коју је пандемија ковида 19 избацила из учионица на онлајн наставу, чије је образовање такође трпело због штрајкова и блокада и притом су им предавали наставници српског који би, како су сами рекли, главом без обзира побегли из просвете, који се због свог позива не осећају цењено у друштву и сагласно оцењују да просветни врх не тражи и не уважава мишљење просветних радника када доноси промене у образовању. Истовремено, у више наврата најрелевантније стручне инстанце када је о србистици реч апеловале су да српски језик и књижевност буде предмет над предметима, да добије натпредметни статус. То не би значило само већи број часова у распореду. Између осталог, више се не би догађало да се такмичења из српског језика и књижевности највишега ранга сваке године померају јер су нека друга „важнија”, може бити и да би се отворио простор за нове посебне стипендије за будуће србисте, јер актуелне не дају осетне резултате. У перспективи то би могло допринети да само најбољи дипломци србистичких катедара предају у школама, па и да на свакој високошколској установи српски буде бар једносеместрални испит…

– Имајући у виду друштвене околности од пре само годину дана и покушај продора дневне политике у школу, али и друге раније околности попут ковида, трагедије у ОШ „Владислав Рибникар”, због којих ученици који су сада полагали завршни испит нису имали непосредну наставу, реално је запитати се у којој су им мери, на одговарајући методолошки и педагошки начин, презентовани наставни садржаји да би они могли да их на прави начин усвоје. Ако питате да ли нам резултати завршног указују да су промене у наставним плановима и програмима и педагошким праксама потребне, одговор је да указују, поготову у делу који се односи на функционална знања ученика, али и на оне садржаје који носе епитет „од националног значаја”, као што је и српски језик – истиче ресорни министар.

Станковић напомиње и да су у току темељне консултације, које предводи премијер Ђуро Мацут, са високошколским установама које образују наставнички кадар и надлежним заводима, да би се сагледало стање и дошло до предлога који ће унапредити планове наставе и учења, педагошке праксе, али и компетенције наставника, систем стипендирања студената за наставничка занимања и друге мере и подстицаје.

Да ли смо као друштво дозрели да српски језик добије натпредметни статус?

– Када је реч о матерњем језику, разумевању прочитаног и читалачкој кризи, истакао бих да то није проблем само у Србији, то је изазов савременог човека генерално, већ деценијама. Српски, уз историју, географију и друге неке предмете, има статус предмета од националног значаја. Верујем да ће консултације које су у току дати, између осталог, и одговоре на питања како унапредити читалачке компетенције уз разумевање прочитаног код младих, шта је потребно у пракси додатно мењати. Високошколске установе имају сву слободу и аутономију да уведу српски као једносеместрални предмет на свим студијским програмима, јер у складу са законом самостално доносе студијске програме и организују наставни процес. Нагласио бих да неговање матерњег језика и читалачке културе не може бити само задатак за образовни систем. То је тема од ширег друштвеног и националног значаја и зато је важна улога и став шире заједнице, медија и породице. Развој друштва и савремених технологија, њихово интензивно коришћење у свакодневном животу смањују фокус, чине свакодневицу бржом, мењају навике. Изазов за образовање је утолико већи – закључује Станковић.

Претерано коришћење технике и нови стандарди

– Општа криза читања, разумевања текста и анализе прочитаног је, нажалост, лоша последица претеране употребе технике. Фокус пажње младих нараштаја је поприлично опао, концентрација је много слабија, а за озбиљно разумевање прочитаног она је неопходна. Овај разлог повлачи и многе друге, али је исто тако чињеница и да читање, матерњи језик, културу, историју, треба много више популаризовати – каже Борис Стојковски, в. д. директора ЗВКОВ-а.

Он подсећа да ЗВКОВ спроводи међународно ПИРЛС истраживање развоја читалачке писмености, а да последњи резултати ове студије из 2021. показују да су наши ђаци четвртог разреда основне школе остварили просечно 514 поена, што је изнад просека ПИРЛС скале који износи 500 поена. Подсетимо и да међународна ПИСА студија, у којој се тестирају петнаестогодишњаци, према резултатима испитивања из 2022, сведочи да: „У Србији сваки трећи ученик не достиже основни ниво писмености (43 одсто на скали математичке писмености, 36 одсто читалачке, а 35 одсто научне)”, пише у извештају ЗВКОВ-а.

– Истраживања и резултати завршног испита нама дају индикаторе евентуалних недостатака у познавању матерњег, тј. српског језика. Завод води израду нових стандарда постигнућа ученика, где ће на овоме свакако бити већи акценат – истиче Стојковски.