Љубав према техници и дружењу

Многи познати људи широм света, као на пример покојници Марлон Брандо, глумац, Хусеин, бивши краљ Јордана, Раџив Ганди, премијер Индије, и његова супруга Соња, Хуан Карлос, шпански краљ, Горан Бреговић и многи други, бавили су се и данас се баве радио-аматеризмом.

У Београду постоји неколико клубова, а најпознатији је Академски радио клуб "Михајло Пупин" на Електротехничком факултету, на петом спрату, у канцеларији 340. Први корак је учлањивање, затим се похађа курс, после којег следи полагање испита за радио аматерског оператера. Постоји више класа, и то А, Б, Ц, Д и Е, као и Ф класа за телекоманде. Е класа омогућава да се прича без знања телеграфије и за њу је потребно око 20 часова. Испит који се положи код нас важи и у другим земљама. Са одговарајућом дозволом стиче се право да радите на радио станици, а са осамнаест година можете имати своју радио станицу. Тада добијате и свој лични позивни знак. Позивни знак  радио станице је ваше име и презиме у свету, а састоји се из два дела, префикса и суфикса.

– Највећа драж овог хобија је када седнете за радио станицу и цео свет је пред вама. Комуницирате са људима из Аустралије, са Новог Зеланда, Венецуеле, Јапана и видите шта се тамо дешава. Велико је задовољство стећи пријатеље широм света, јер су радио аматери посебан сој људи, а пресудна је љубав према техници и дружењу – истиче Душан Дрљача, инжењер електротехнике, који је у мају ове године четврти пут био на окупљању радио аматера у Дејтону.

Према његовим речима, не постоји велика разлика у Америци и код нас, нису технички боље опремљени, али имају више могућности да долазе до добрих уређаја.

– Сваке године радио аматери имају широм света неке манифестације и окупљања, а највеће је у Дејтону. За три дана кроз изложбени простор прође око сто хиљада људи. Има их са свих континената, свих боја и вера. То је сајам највећих достигнућа у радио техници. Много је интересантно видети људе са којима је сте некада били у прилици да разговарате радио везом – каже Дрљача.