Судски процес „рафовки” после 33 године

БЕРЛИН – Бивша терористкиња Верена Бекер (57), припадница некадашњег РАФ-а (Rote Armee Fraktion), 33 године после убиства државног тужиоца Немачке Зигфрида Бубака одговараће пред судом, најавио је Виши земаљски суд у Штутгарту.

Процес против Бекерове оптужене за смрт Бубака, како је саопштио тај суд, требало би да почне у септембру.

Бекерова ће морати да одговара због смрти Бубака и још две особе. Њена улога у догађајима из 1977. године је, према оптужници, била од одлучујућег значаја. Она је те године осуђена на доживотну робију, али је 1989. године помилована.

Процес против Бекерове биће поново покренут пошто су, захваљујући најмодернијој техници, откривени трагови њене пљувачке на једном документу РАФ-а о преузимању одговорности за атентат на Бубака.

Када је реч о РАФ-у и терористичким акцијама те организације, медији подсећају да је пре две године, после 26 година робије, пуштен Кристијан Клар, сада средовечни мушкарац аскетског изгледа.

Клар, који је важио за водећу фигуру такозване „друге генерације” „рафоваца” 1985. године је, због више убистава, међу којима и убиство државног тужиоца Зигфрида Бубака, осуђен на доживотну робију пред Вишим земаљском судом у Штутгарту.

Суд у Штутгарту је, као одлучујуће за своју одлуку о пуштању на слободу Клара, навео да он не представља више опасност за друштво, да се дистанцирао од „оружане борбе” и да је демонтажа РАФ-а 1998. године била изведена уз његово „активно садејство”.

Те године РАФ је, судећи према документацији, и официјелно престао да постоји. У немачку Савезну криминалистичку службу је 10. априла 1998. године стигао допис на осам страна, процењен као аутентичан, у којем је РАФ објавио своје самоукидање.

„Пре више деценија, 14. маја 1970. године, настао је у РАФ у једној ослободилачкој акцији. Данас ми завршавамо тај пројекат. Градска герила у форми РАФ је сада историја...'', писало је, међу осталим, у том допису.

Одређену улогу у некада моћним „рафовцима”, према медијским тврдњама, имале су и власти некадашње Титове Југославије.

Наиме, једна од „рафоваца” која „на души” носи оптужбе за више убистава - Brigite Monhaupt, која је годину дана пре Клара пуштена на слободу, 1978. године је ухапшена у бившој Југославији. За њено изручење Немачкој тадашња југословенска влада је, како наводе медији, захтевала размену осам Хрвата у егзилу, што је Немачка одбила.

Крајем исте године су, Монхауптова и још пар њених „рафоваца”, према незваничним медијским сазнањима, добили право да из Југославије отпутују у земљу по избору.