Бебе са слушним апаратима

Провера слуха код сваке бебе на рођењу у Београду, осим у породилишту Градске болнице, однедавно се ради и у Институту за гинекологију и акушерство КЦС у Вишеградској, нашем највећем породилишту.

– Већ на рођењу може да се постави сумња на глувоћу неагресивном методом – малим апаратом који се ставља у уво. Ако беба прође тај тест значи да чује, а новорођенчад која не прођу тест упућују се на додатне провере. Тако смо померили границу откривања раног оштећења слуха код урођених поремећаја. На хиљаду живорођене деце, тако откривамо једно до два детета са овим оштећењем, значи у Србији годишње буде 140 ове деце. Овај скрининг повремено раде и неки центри у Војводини, а ради се и у Нишу и Крагујевцу, наводи др Бранка Микић, специјалиста ОРЛ, начелник Одсека за аудиолошку рехабилитацију Клинике за Оториноларингологију и максилофацијалну хирургију Клиничког центра Србије.

Докторка Микић каже како је основни циљ прегледа беба да се дијагноза оштећења слуха постави већ с три месеца, да би најкасније са шест месеци могла да започне рехабилитација слушања и говора ове мале деце.

– Тако успевамо да добијемо у времену јер у том периоду постоји могућност ремоделирања мозга. Ако то пропустимо, деца са овим проблемом нам стижу тек с годину и по дана, када родитељи запажају да деца не проговарају – упозорава др Михић.

Колико је важно добити ову битку с временом говори и податак да када се рано утврди оштећење слуха, беба добија слушни апаратић већ са шест месеци, а уколико се ради о најтежим оштећењима, чак и раније. После неколико месеци рада са слушним апаратима, да би се повећао ефекат рехабилитације, ова деца постају и кандидати за уградњу такозваног вештачког ува – кохлеарног имплантата.

– Програм уградње кохлеарних имплантата се у Србији ради ради осам година, а последњих шест година Републички фонд здравственог осигурања обезбеђује ове имплантате, који су веома скупи и коштају између 16.000 и 20.000 евра. Уз велико разумевање РЗЗО они се обезбеђују за децу и понекад за одрасле до 26. године – наводи др Микић.

Да се скупа метода, којом деца излазе из света тишине, показала исплативом лекари виде, по речима наше саговорнице, нарочито сада када стасавају прве генерације деце код којих је урађена ова операција:

–Утврдили смо да је проценат деце која крећу у редовну школу преко 90 одсто. До сада је уграђено око 250 ових апарата. Особе са имплантираним увом имају скоро нормалан слух, зато што је оштећење било на нивоу унутрашњег ува и онда се стимулацијом виших центара постигао готово нормалан праг слуха. Пацијенти са имплантом много боље чују него што би то могли чак и да носе најбољи слушни апарат.

Када се беба не буди на јак звук или када се не може умирити мајчиним гласом, неки су од првих знакова који говоре да беба има проблем са слухом. Тек касније се примете проблеми с говором јер се говор због глувоће не развија на време.

Радоје Кујовић, секретар Савеза глувих и наглувих Србије, каже како је од великог значаја што се данас много тога чини да се глувоћа открије код све млађе деце .

– Врло је важно да деца која имају проблем са слухом буду препозната што раније и правилно лечена, али и заиста укључена у наставу. Нове медицинске методе омогућиле су деци да могу да уче и школују се на равноправан начин и то треба искористити, каже Кујовић.

Оливера Поповић