"Мејд ин Иџипт" осваја Америку

Од нашег сталног дописника

Каиро, августа – Америка се досетила, још пре 10 година. Тада је амерички Конгрес овластио шефа Беле куће да са Египтом и Јорданом направи споразум, по којем би те две арапске земље могле њихове производе да извезу на америчко тржиште без царине и других дажбина. Под једним условом. Да у сваком таквом производу буде 11,7 одсто онога што привредници зову инпут. И то инпут из Израела. Дакле, у свему што би из Египта и Јордана отишло преко океана било би 11,7 одсто израелског учешћа, који би се обрачунао кроз ПДВ. Да ли је потребно подсетити да су Египат и Јордан једине две арапске земље које имају мировни споразум са Израелом. Политичка стабилност и привредни раст, како видимо, иду руку под руку.

План је прво реализован у Јордану, 1999. године. У међувремену је тамо успостављено 13 такозваних Квалификованих извозних зона (КИЗ). Податак који ће занимати пажљивог читаоца: за прве четири године постојања КИЗ (до 2003) извоз из Јордана у САД је са 31 милион долара скочио безмало 22 пута, достигавши 674 милиона долара.

Спречено одумирање

У децембру 2004. године десило се и у Египту. Створене су три КИЗ, једна на подручју Каира, друга у Александрији, трећа у Порт Саиду (у зони Суецког канала). У питању је било, дакле, још једно америчко-арапско-израелско трговинско партнерство. За ту прилику и свечано потписивање споразума овамо су дошли Роберт Зелик, високи амерички трговински представник, и тадашњи вицепремијер (данас премијер) Израела Ехуд Олмерт. Са египатске стране потпис на документ ставио је актуелни египатски министар за спољну трговину и индустрију Рашид Мохамед Рашид.

Три египатске зоне су и формално регистроване у јануару 2005. године, са примарним циљем да се помогне националној текстилној индустрији, која се претходно нашла у кризи. Аналитичари се слажу да би без овог тројног договора египатска текстилна индустрија била осуђена на одумирање. Такође се сада уочава да уговор о КИЗ  не пружа само велике извозне могућности, него и да подстиче знатна страна улагања.

Прогрес је, међутим, у почетку ишао некако непланирано споро. Током читаве прошле године веома мали број компанија се пријавио за КИЗ, број страних инвеститора био је испод очекивања, а извоз, уместо да скочи, ишао је пужевим ходом. Међутим, почетком 2006. године стање се нагло поправило. Преко 500 локалних текстилних фабрика се регистровало у једној од три КИЗ. Иако је прошло недовољно времена да се то одрази на извоз, напредак је евидентан. Министарство за трговину и индустрију издало је недавно саопштење да се извоз текстилне робе у САД повећава за више од 30 одсто годишње. Са 192 милиона долара на 252 милиона долара (прва четири месеца ове године у односу на исти период лане). Текстилна индустрија је, после производње хидрокарбоната, друга по расту у Египту.

Страни инвеститори су посебно мотивисани. Поред повлашћеног извоза у Америку, у Египту је јефтина радна снага и ту се узгаја најбољи, дуговлакнасти, памук у свету. Странци пак доносе стручну експертизу и, наравно, новац. Формула за успех којој нема приговора.

Један од највећих улагача је Турска. Министарство за трговину и индустрију обавестило је да би до краја ове године 23 турске фирме требало да се укључе у производњу у египатске КИЗ. Стручњаци констатују да је Турска постала међународни чинилац у текстилној индустрији.

Још важнији играч у арени глобалне трговине, посебно у текстилној индустрији, Кина, одлучила је да улаже у египатске компаније у КИЗ. За Пекинг, фактор нешто скупље радне снаге у Египту је без значаја, ако се узму у обзир предности бестарифног извоза на америчко тржиште и већ споменути, надалеко чувени, египатски памук. Турци и Кинези специјализовали су се, највећим делом, за производњу одеће за купце са плићим џепом.

Мање папирологије

Амбиције Египта се ту не заустављају. Он би желео да се укључи и у борбу за освајање тржишта високе моде и придобије купце којима новац не представља проблем. У том смислу они очекују помоћ од Италије. Како пишу египатски листови, представници модних кућа "Ферагамо", "Ерменеђилдо Зења" и "Марио Босели", обишли су недавно древну државу на Нилу да би се уверили шта се све нуди. Египатска фирма "Арафа" већ од 2002. године сарађује са "Валентином" и производи један проценат мушке гардеробе за ову светску модну кућу.

У новије време египатска администрација смањила је бирократију у намери да олакша страна улагања. Док су раније инвеститори из иностранства морали да се боре са много папирологије, сада постоји само једна институција којој се обраћају.

Египатска економија бележи знатан раст последњих година. Прошле године БНП повећан је за 4,5 одсто. Национални доходак износи 1.140 долара по глави становника. Највећи изазов египатској економији, по мишљењу експерата, представља велики наталитет. Број становника, који тренутно износи око 73 милиона, повећава се годишње за нешто више од милион.

Упркос позитивном расту привреде, разлике између сиромашних и богатих су и даље велике, са знатним делом популације који се сматра сиромашним. Истовремено се повећао и број припадника средње класе и оних који се означавају доларским милионерима, према високим западним стандардима.