Радијатори најисплативији

Домаћинства у Србији која су прикључена на топлане грејаће се и наредне зиме новчано "најтоплије" – чак и када би топлане подигле цену грејања са садашњих 35,01 динар, колика је у престоници, на 40 динара по квадрату колика би, према тврдњама Удружења топлана Србије, требало реално да буде. Цена енергената – мазута, угља и гаса, које топлане троше, у међувремену су вртоглаво порасле.

Иако би једино цена од четрдесетак динара по квадрату грејне површине покрила трошкове ремонта, одржавања и набавке енергената, у Удружењу топлана Србије кажу да треба сачекати и видети како ће топлане по градовима одредити цене грејања. Поготово ако се зна да има топлана чија је цена грејања нереално ниска. И то толико да не могу да обезбеде ни довољне количине енергената.

Цена грејања ће, истиче Милован Лечић, председник Удружења топлана Србије, зависити и од тога који енергент топлане троше. Мазут је у међувремену осетно поскупео, што ће се свакако одразити на крајњег потрошача, док су цене гаса и угља биле нешто мирније.

Он подсећа и на одлуку Владе Србије о расту цена комуналних услуга за 2006. годину по којој оне не би смеле да буду више од 9,3 одсто. То значи да евентуално поскупљење грејања пре Нове године не би смело да буде веће од овог процента.

Међутим, највероватније је да се нове цене комуналних услуга, па и грејања, могу очекивати тек после Нове године.

С корекцијом од 9,3 одсто на садашњу цену од 35,01 динара грејање у Београду би коштало 38,2 динара, дакле за стан од 60 квадрата требало би месечно издвојити 2.292 или годишње 27.504 динара.

Гасификована домаћинства грејање ће, према садашњој цени од око 18,3 динара по кубику са урачунатим ПДВ-ом код "Србијагаса", за стан од 60 квадрата месечно плаћати 4.819, а за шест месеци, колико сезона траје, око 29.000 динара. У поређењу са прошлом годином кубни метар гаса скупљи је за око осам динара.

Да се и наредне зимске сезоне не би поновила прошлогодишња ситуација, када је због проблема на релацији Украјина–Русија у Србији стизало тек 70 одсто потребних количина гаса, питање подземног складишта у Банатском Двору морало би под хитно да се реши. Уговор са "Гаспромом" о завршетку радова и првом пуњењу требало је да буде потписан пре десетак дана. Међутим, до тога још није дошло.

На стовариштима у Србији угаљ је тренутно у односу на прошлу годину скупљи у просеку за око 20 одсто. Среће да се огреју по прошлогодишњој цени за сада имају само они који троше дрва. Међутим, продавци кажу да је питање дана када ће се таква ситуација променити. Цена тоне угља је између 6.200 и 10.500 динара, док кубни метар дрва, са сечом и превозом, кошта од 2.400 до 3.900 динара.

За пензионере и запослене у Београду постоје извесне повластице, па они тако могу преко синдиката да купе тону угља "колубара" за 2.700 динара по тони са превозом, а дрво за огрев око 3.500 динара са превозом.

Просечно домаћинство у Србији које се греје на угаљ, за једну сезону требало би да издвоји око 24.000 динара, док би за грејање на дрва требало платити око 37.000 динара.

Угаљ "колубара" скупљи је за 65 одсто од почетка  јула и сада произвођачка цена тоне сировог угља и износи 1.543 динара.

Тона сушеног лигнита у Вреоцима скупља је за 1.700 динара, па је нова цена 4.404,29 динара са урачунатим ПДВ-ом.

Угаљ "сирова колубара", продаје се за око 3.500 динара, "бановићи" за 6.300, док најскупљи "ђурђевик" кошта 7.500 динара по тони.

С обзиром на тренутну цену струје, и ове зиме ће сигурно бити актуелно пуњење ТА пећи преко ноћи. Домаћинства која зими месечно троше 1.600 киловат-сати струје, од чега 550 у скупљој и 1.050 у јефтинијој, имаће месечни рачун од 4.400 динара.