ММФ ће тражити обуздавање потрошње

Главна тема следеће рунде преговора са Међународним монетарним фондом биће Закон о фискалној одговорности којим би Србија требало да дефинише до ког нивоа држава може да се задужује, каже за „Политику” Богдан Лисоволик, стални представник мисије у Београду.

Према његовим речима, кад у другој половини августа делегација из Вашингтона стигне у Београд разговарaће се и о нацрту закона о пензијско-инвалидском осигурању, али и о структурним реформама. Шта те реформе подразумевају и да ли ће бити тешко две године пред изборе договорити спровођење неких болних мера, питали смо нашег саговорника.

– Сваки пут кад мисија дође ми разговарамо о структурним реформама. Оне су увек део наше агенде. Подразумевају и завршетак процеса приватизације, али и друге ствари као што је побољшање инвестиционог амбијента и укидање непотребне бирократије. У том смислу, дотаћи ћемо се и гиљотине прописа. Али ће кључна тема преговора бити Закон о фискалној одговорности и окретање новом моделу раста који се заснива на повећању извоза – каже Лисоволик.

Законом о фискалној одговорности Влада Србије, према једном предлогу, обавезаће се да укупно учешће јавног дуга не пређе 45 одсто у вредности наше укупне годишње производње, односно бруто домаћег производа. Циљ овог закона је и да се власт обавеже да ће до 2015. године постепено смањивати минус (дефицит) у државној каси.

Планирано је да се са овогодишњег фискалног дефицита од 4,75 одсто он смањи на један одсто 2015. године.

Начелна идеја закона је и да у плате и пензије расту у наредном периоду спорије од укупног економског раста. Па се тако предлаже да у периоду од 2011. до 2012. године просечне плате и пензије порасту за стопу инфлације плус половину прошлогодишњег реалног раста бруто домаћег производа, односно свега што као земља произведемо за годину дана. Затим се до 2015. године примењује формула по којој укупна маса зарада расте колико и раст цена, плус половина раста БДП-а, док ће се пензије повећавати уколико економски раст буде већи од четири одсто.

Тренутно, издаци за пензије чине 12,5 одсто бруто домаћег производа, док трошкови за плате износе 10 одсто у свему што привреда створи за годину дана. Раније се спомињало да ће се до 2015. године удео пензија смањити са 13 на 10 процената, док ће се удео плата смањити са 10 на осам одсто.

Формални предлагач закона је Министарство финансија, а, како сазнајемо, надлежна министарка Диана Драгутиновић је већ проследила другим министрима на мишљење предлог закона. Очекује се да, после консултација са ММФ-ом, овај закон усвоји влада, да би већ на јесен био пред посланицима.

Иначе, потпредседник владе Млађан Динкић истакао је недавно како није важно чак и ако будемо имали већи минус у буџету. Према његовој оцени (која се заснива на мишљењу нобеловца Пола Кругмана), важније је да се одмрзавањем плата и пензија подстакне потрошња, јер је опоравак тражње кључ изласка из кризе. Међутим, овој идеји се ММФ жестоко противи. Богдан Лисоволик је недавно истакао како је предлог министра Динкића у супротности са законом о фискалној одговорности. Зато је логично да ће се и око те теме поново ломити копља за преговарачким столом средином августа.

Бивши гувернер Радован Јелашић сматра да ће кључ којим ће се „откључати” пета ревизија аранжмана са ММФ-ом бити спровођење структурних реформи.

– Главне теме биће реформа пензионог система и доношење закона о фискалној одговорности уз структурно прилагођавање које подразумева смањење јавне потрошње – очекује Јелашић.

Са њим се слаже и Милојко Арсић, саветник премијера Мирка Цветковића. Он сматра да ће Млађан Динкић, у контексту приче о структурним реформама, имати мале шансе да добије подршку ММФ-а за спровођење своје идеје.

– А дискутабилно је и то да ли би заиста подстицање тражње значило излазак из кризе. Динкић се позива на нобеловца Пола Кругмана. А оно што важи и у Америци, не важи у Србији. Пре ће одмрзавање плата повећати продају увозних производа и спољнотрговински дефицит него поспешити продају домаћих производа – страхује Арсић.

Да су структурне реформе важан део пакета преговора са ММФ-ом од кад је дошао у Србију, сматра и Владимир Глигоров, професор Бечког института за међународне економске студије.

– То је веома широка тема и укључује промене на тржишту као што су приватизација, демонополизација, мере за побољшање пословне климе, али и промене на тржишту рада. Ту се нарочито мисли на већу флексибилност када је реч о запошљавању и отпуштању радника, уговарање плата и других накнада, али и на мање оптерећење рада. То би морало бити праћено променама у јавној потрошњи, као што су смањење или укидање субвенција. Потом долазе и реформе које утичу на квалитет људског капитала (образовање, здравство), а могу да захвате и питања којима се ММФ обично не бави, али која могу бити од интереса за владу, на пример, децентрализација и регионализација – претпоставља Глигоров.
У свакој реформи постоје они који добијају и они који њима губе, додаје. Владе теже да тако комбинују реформе да је укупан број оних који добијају већи од броја оних који губе.

– Зато се и избегавају реформе тржишта рада и укидање субвенција, а могу да буду осетљиве и реформе пореског система. Нисам сигуран да у тренутном стању политичких односа влада може да изађе са програмом реформи који би им омогућио да победе на изборима, тако да би требало очекивати само маргиналне корекције. Осим, наравно, ако их околности, привредне или социјалне, не натерају. ММФ обично прихвата чињеницу да се реформе не могу обавити ако су избори близу, а и да је реч о променама које траже време, али обично инсистира на томе да бар постоји неки програм реформи – закључује Глигоров.

Аница Николић