Брчко раздваја Републику Српску?

БАЊАЛУКА, 30. августа – Статусна конференција о дистрикту Брчко – започета прошле године у Лондону – неће одредити само његову него и судбину Републике Српске, која би, у најгорем случају, могла бити располућена на источни и западни део. Ова дилема, сазнајемо од представника Републике Српске у Арбитражном трибуналу професора др Витомира Поповића, биће разрешена у октобру.

Одржавање конференције о коначном статусу Брчког затражила је шефовица Канцеларије супервизора за дистрикт Сузан Џонсон. На конференцији ће се "копља ломити" о два кључна питања: да ли ће дистрикт Брчко давати сагласност на преношење надлежности са ентитета на ниво БиХ и хоће ли дистрикт имати представнике у заједничким органима. "Према коначној арбитражној одлуци за Брчко, донесеној 5. марта 1999. године, дистрикт је кондоминијум. То значи да је он заједничка својина Републике Српске и Федерације БиХ, јер су оба ентитета у њега унела оно што им је припадало на подручју предратне општине Брчко. Као јединица локалне самоуправе, дистрикт Брчко нема представнике у заједничким органима БиХ, нити одлучује о преношењу надлежности на ниво БиХ", објашњава др Поповић.

По Уставу БиХ, пренос надлежности на ниво БиХ је у рукама скупштина Републике Српске и Федерације БиХ, и оне их обављају у своје име и у име дистрикта као свог заједничког добра. Дакле, са позиције уставности стање је сасвим јасно. Ентитети представљају Брчко и у заједничким органима БиХ. Без обзира на то, скреће пажњу др Поповић, разлога за бригу има довољно. "Према Дејтонском споразуму, Арбитражни трибунал за Брчко требало је да одлучи само о међуентитетској линији раздвајања на подручју ове општине. Осим тога, изричито је наведено да ће се спор решавати споразумом две стране, Републике Српске и Федерације БиХ, и да ће, ако се споразум не постигне, остати фактичко стање. Без обзира на потпуно јасно дефинисан предмет спора, председавајући арбитар Робертс Овен је изашао из Дејтоном задатог оквира и донео је одлуку да Брчко прогласи дистриктом, односно заједничком својином оба ентитета. На основу његове одлуке, на подручју Брчког већ је избрисана линија разграничења између Републике Српске и Федерације БиХ и укинуто важење ентитетских закона", подсетио је професор Витомир Поповић.

С обзиром на то да је представник Републике Српске у Арбитражном трибуналу, Поповић не жели да се упушта у оцену каква ће одлука бити донесена на Статусној конференцији  о Брчком. "Реч је о врло крупном политичком и сложеном правном питању, рекао бих чак и судбоносном за Републику Српску. А искуство, у које спада и одлука којом је Брчко проглашено дистриктом БиХ, учи нас да је овде све могуће. Ако би, евентуално, било одлучено да се и Брчко пита о преношењу надлежности на ниво БиХ и ако би – а то заговара председавајући Савета министара Аднан Терзић – било заступљено у заједничком органима, онда би дистрикт, практично, почео да израста у трећи ентитет. У том случају Република Српска била би територијално подељена на источни и западни део, а уставна структура БиХ радикално промењена. Какав би био коначан епилог таквог расплета, тешко је претпоставити", не крије Поповић дозу забринутости.

Он очекује да ће Влада Републике Српске почети много активније да се односи према овом питању, поготово у погледу одговора које треба доставити Арбитражном трибуналу. Утисак је да ни српски представници у Савету министара БиХ нису довољно озбиљно пришли Статусној конференцији на којој ће бити одређена коначна позиција дистрикта Брчко. Да би их подстакао на промену понашања, др Витомир Поповић подсећа да је некадашњи председник Председништва БиХ Алија Изетбеговић приликом проглашавања Брчког за дистрикт рекао да је то "модел за целу БиХ".