С полицијом на београдским улицама

Спречавање крађе и хапшење осумњиченог на делу, потера за сумњивим возилом, провера кафића и легитимисање „интересантних” гостију у њима, преглед неколико аутомобила и контролисање возача и путника – биланс је ноћи коју је екипа „Политике” провела са Интервентном јединицом 92, Дежурне службе Полицијске управе за Београд. Вече је почело упознавањем уз обавезну кафу пре одласка на терен, после чега је уследио петнаестоминутни испраћај смене на дужност.

Шеф смене је прозвао полицајце из јединице, који су те вечери били на дужности,и предочио им да су се тог дана, у петак, у граду догодила два разбојништва и неколико крађа возила.

–Планираних активности нема, осим контроле појединих угоститељских објеката на подручју Земуна. Поступамо редовно. У одређеним периодима боравићемо на неким местима где се очекује већа фреквенција људи и где је могуће да дође до тежих кривичних дела са елементима насиља – биле су речи шефа смене на завршетку испраћаја тимова на терен.

Уверивши се да је сва потребна опрема у возилу – панцири, шлемови, маске, службене палице, два „хеклера”, једна „пумпарица”, обележавајуће траке и резервна муниција, тачно у 20 часова седамо у џипове и крећемо. Наши домаћини били су Дејан Вуковић, вођа тима,и полицајци Александар Петровић и Срђан Лазић. Територија Земуна је део града за који је наш тим задужен.

Превентивно, како каже Вуковић, прво обилазимо продавнице, банке, бензинске пумпе, у којима је ускоро крај радног времена и где постоји могућност за разбојништво. Упознајемо се и разговарамо о послу, свакодневним ситуацијама и ризицима. Лазић нам говори да на посао свакодневно путује из Врбаса, а да „има колега који долазе чак из Лесковца, Врања, Пријепоља...”.

Возимо се даље дуж Првомајске, Крајишке улице, настављамо ка Купрешкој. Лазић и Петровић објашњавају да се налазимо у специфичном крају, познатом по „лицима из криминогене средине”. Обилазимо и Шилерову, где се налазило стециште „земунског клана”, а сада је само плац обрастао у коров и шибље. Пролазимо и поред кућа некадашњих чланова овог клана.

Док се возимо Главном улицом, искусно око Вуковића примећује аутомобил који нагло скреће на Трг Бранка Радичевића. У секунди, полицијски џип се зауставља поред њега. Иако се новинарима на први поглед чинило да је реч о „сасвим обичном момку”, провером кроз полицијску евиденцију испоставило се да је заустављени осуђиван за крађе аутомобила и разбојништва. Пошто су се полицајци прегледом уверили да у аутомобилу „нема предмета кривичног дела”, односно дроге и недозвољеног оружја, као и да су документа исправна, младић је црним „голфом 5” наставио својим путем.

На питање да ли грађане легитимишу насумично, Вуковић каже да скоро тачно зна свакога ко је имао или има додира с криминалом по лику, а и по возилу.

–Осим тога, док пролазимо поред грађана по њиховом понашању и гестикулацији процењујемо да ли су занимљиви за нас или не. Углавном је око 50 одсто особа које легитимишемо из криминогене средине, а некада се у току једне смене деси да буде и 100 одсто – објашњава Вуковић.

Тачно у 22 часа стижемо испред Полицијске станице Земун. Наш тим је позван да помогне земунским полицајцима приликом легитимације и провере гостију у кафићима „Статус” и „Контакт”. Ту затичемо Томислава Радовановића, команданта Интервентне јединице 92,и његовог помоћника Митра Јокановића. Док неформално разговарамо, из пристигле полицијске марице излази око десетак полицајаца.

–То је полиција из Смедерева. Због недостатка броја београдских полицајаца, принуђени смо да викендом, као и данима када се одржавају спортске, али и друге манифестације, зовемо колеге из осталих градова у Србији да помогну – објашњава Радовановић.

После поделе задатака, крећемо у проверу локала. Вуковић објашњава да се у „Статусу” повремено дешавају туче, а да је у „Контакту” пре четири године убијен бивши начелник лозничке полиције. Не знамо шта да очекујемо. Стижемо и улазимо, прво у „Статус”.

–У року од неколико минута сви кафићи у Земуну знаће да полиција контролише локале. Криминалци једни другима шаљу поруке преко мобилних телефона. Дешавало се да, када их ухапсимо, у порукама које су разменили буду чак и подаци о нашим регистарским таблицама – каже један од полицајаца, док посматрамо ситуацију у „Статусу”.

Примећујемо да се поред униформисаних полицајаца налази и један у цивилу.

Сазнајемо да је то полицајац криминалистичке полиције и да они имају улогу да, инфилтрирајући се међу госте, „сниме” ситуацију и јаве колегама ко се све од „занимљивих” налази у клубу.

Гости кафића, примећујемо, нису били баш одушевљени појавом полиције. Ипак, контрола у оба кафића је прошла без проблема и трајала је по свега неколико минута.

Вожњу настављамо Прилаз улицом. Џип се нагло зауставља, рикверц, право, лево, укључује се ротација и крећемо да јуримо за сивим „бе-ем-веом” дуж Тошиног бунара ка Новом Београду. Гуме шкрипе, адреналин коначно скаче док осећамо брзину, снагу и могућности полицијског џипа „тојота ленд крузер”.

–Чим нас је видео кренуо је да бежи! Држи ову станицу, јављај осталима! – говори Вуковић.

–Објављујемо потеру за возилом „бе-ем-ве” сиве металик боје, мало је спуштен, старији модел, тројка. Немамо регистарске таблице. Три особе су у њему, два мушкарца напред и девојка... Брате, гледај те споредне улице – говори Петровић.

–Гледам ... побегли су. Док смо се ми окренули у оној уској уличици, они су доста одмакли – каже Лазић.

–Госпођо, да ли сте можда видели да је поред вас пројурио сиви „бе-ем-ве” – пита Вуковић госпођу у возилу, којем смо пришли у вожњи. Из другог возила добијамо одричан одговор.

До Новог Београда ништа од наших бегунаца и враћамо се назад у Земун. Сви разочарано гледамо по попречним улицама, не бисмоли негде видели сиви „бе-ем-ве” , старију тројку, мало спуштен.

Неколико сати је прошло од тада и таман када смо помислили да је нашој авантури крај, тачно у три часа ујутру „земунска тројка” ухапсила је на делу пљачкаша магацина кинеске робе. Н. Т. је, како сазнајемо, покушао да украде 456 пари обуће. Ухапшен је док је бежао преко крова објекта.

Данијела Вукосављевић