Када свирају Дејвид, Тим и Светлана

Специјално за Политику
Мелбурн – И у наше време камерна музика може да се слуша уз чашу вина, а да би била исто тако питка, ни неколико речи о делу и приликама под којима је настало није на одмет. Ако су извођачи при том виртуози, онда се такав доживљај дуго памти, реч путује од уста до уста, и људи којима иначе не би на крај памети било да кроче у концертну дворану, намах постају редовна публика. Ова замисао је нешто по чему се мелбурншки Ансамбл Лиезон издваја од осталих. Но, то је само део њихове укупне визије.

Много већу тежину у професионалним круговима има концепт самог ансамбла. Његову окосницу чини трио који веома ретко сарађује у камерној музици. Тридесетшестогодишњи кларинетиста Дејвид Грифитс који је дебитовао у Карнеги холу, а са оркестром Парагон, који искључиво свира регтајм, прокрстарио је не само Америку, већ и Канаду, снимио је 5 ЦД-а и један ДВД. Челисткиња Светлана Богосављевић се школовала у Ћуприји, Москви и Келну, са 16 година је постала члан Медитеранског омладинског оркестра, а са Келнским камерним оркестром је гостовала у Француској, Шпанији, на Канарским острвима и у Јапану. Пијаниста Тимоти Јанг је студије похађао у Мелбурну, али је магистрирао на конзерваторијуму ’Николо Паганини’ у Ђенови и потом десет година концертирао по Италији.

За протеклих пет година, ниједан мелбурншки концерт Ансамбла Лиезон није био налик на претходни и сваки је представио камерну музику у другачијем светлу. Уз то, сваки је на неки нов начин надмашио очекивања чак и њихове најоданије публике. Дејвид то скромно приписује неуобичајеном саставу трија, али трио је само окосница ансамбла. Замисао је, у ствари, много шира и предвиђа учешће гостију, што допушта флексибилност у саставу програма, али истовремено захтева висок степен прилагођавања, јер ансамбл мора да звучи као једна душа.

„Мада нам је технички домет приоритетан, енергија којом неко зрачи и сличан начин размишљања о музици су исто толико важни”, каже Светлана, а Тим додаје: „Оно што нас спаја је страст према музици, унутрашња потреба да произведемо леп звук, затим огромна енергија и жеља да публици сваки пут пружимо искуство које ће их дубоко дирнути.” Као уметнички сарадник Националне музичке академије у Мелбурну, Тим је пратио и почетнике и уметнике на врхунцу каријере, за собом има импозантну солистичку каријеру и снимке за РАИ, више аустралијских радио станица, као и дискографске куће Мелба рекордингс и Тол Попис. „Овакав став према музици је обогатио све нас”, закључује Тим. Да је то и очигледно, најбоље сведочи прошлогодишњи позив ансамблу да отвори нову концертну дворану у Мелбурну (Реситал хол), као и имена њихових гостију.

Черил Баркер, аустралијска примадона која се прославила улогом Мими у Ковент гардену, ове сезоне са њима је певала Шуберта. Тони Гулд, легендарни џез пијаниста који је пратио Оскара Питерсона, Сару Вон и Дејва Брубека, прошле године је са ансамблом свирао импровизације на музику Баха и Шостаковича. Публика је свако дело прво чула у оригиналу, а онда у џезираној верзији. На сваком концерту, на репертоару ансамбла се нађе и по једно дело које никада раније није изведено у Мелбурну, а углавном ни у Аустралији. Сва она су ’слушљива’, што публика по правилу не очекује од музике 20. века. Све чешће, та нова дела су написана специјално за њих. Новина концепта и успех код публике обезбедили су Дејвиду, Светлани и Тиму уговор са управом Реситал хола да у овај простор са идеалном акустиком преселе серију концерата у претплати које приређују сваке године, а донела им је и статус ’резиденцијалног ансамбла’ на Монаш универзитету, чиме су обезбедили простор за пробе и снимања, као и многе друге бенефиције. Под своје их је узела и концертна агенција Музика вива, која је прошле године организовала 2500 реситала и концерата камерне музике у Аустралији.

Сличну сарадњу Дејвид и Светлана желели би да остваре и са српским композиторима и инструменталистима, када крајем јула дођу у Београд. Планирају да остану четири месеца, јер је Дејвид започео израду доктората о нашој фолклорној и уметничкој музици за кларинет. За сада, фиксирали су једино концерт са Ритом Кинком  18.августа у Новом Саду. Од планираног програма, посебно им је стало до тога да изведу Месијенов ’Квартет за крај времена’, који су већ више пута свирали како у Мелбурну, тако и на турнејама. После једног од тих концерата, критичар листа Ејџ је забележио: „Ово дело сам чуо много пута, имам и неколико снимака, а слушао сам га и по Европи, али никада нисам чуо бољу интерпретацију. У извођењу Ансамбла Лиезон, Месијанова музика је деловала као религијско искуство”. Да би човек у потпуности разумео значење ових речи, треба да чује Дејвидов тон који израста из апсолутне тишине, звук Светланиног чела које призива апсолутни мир, Тимов мек додир типки... Када крајем године ово дело сниме за Мелба рекордингс, та ретка интерпретација биће доступна најширој публици.

Јасна Новаковић