А од земљака, сваком горштаку по 50 евра

Ковачи код Јошаничке Бање – Нигде нема таквог сабора као што је овај у селу Ковачи код Јошаничке Бање. Саборџије дођу да се виде, попричају, да запевају, поиграју у колу... И, поврх свега, на том весељу поправљају своје кућне буџете преузимањем дарова који им, на Светог Илију, стижу из далеке Канаде, од свог бившег комшије и земљака Миломира Главчића.

Тако је било и јуче, на сабор у Коваче пристигли су мештани тог села, а и из околних Попа, Боћа, Жупања, Копривнице... Њих 355 сталних становника ових места испод планине Жељин из 128 домаћинстава добило је по 50 евра. На сабору је било и културно-уметничког програма па су сва деца фолклорног друштва из Јошаничке Бање, а било их је 55, добила по 20 евра. Са три стотине евра награђени су чланови изворне групе „Жељин“, а није заборављен ни свештеник месне цркве у Ковачима. Тако је свеукупно подељено око 23.000 евра, и то је дар за пет села од Миломира Главчића, који је пореклом из овог краја а више од пет деценија живи у канадском граду Нијагара Фалс.

– Хвала му, помаже нас сваке године. Нема надалеко таквог човека, памтим га само као малог дечачића. Био је као чигра, вредан, послушан... Напишите да чује за моју захвалност,– каже за „Политику“ Радојка Главчић док од Радоја Главчића преузима 350 евра, Миломиров дар за себе и своје чланове породице.

(/slika2)Тако говори и Нада Главчић из села Попа, па је сабор, иначе, протекао у знаку имена овог добротвора. Како и не би, не само због дариваног новца, већ је и весеље одржано покрај цркве чији је он ктитор, чланови фолклорног друштва „Јошаничка Бања“ наступали су у новим народним ношњама које им је он купио... И свако је хтео да му, за сву помоћ коју им годинама пружа, захвали, да се помоли за његов дуг живот... А, то су званично учинили Горан Јанковић, председник месне заједнице Ковачи, и Радоје Главчић, иначе Миломиров „амбасадор“ у овом крају.

Чланови изворне групе „Жељин“ су му спевали и песму коју су пред свим саборџијама извели, свештеник га је у молитви помињао, а сви су испијали здравице у његово здравље и позивали да коначно дође у своје родно село...

Међутим, познато је, како смо више пута и писали, да се Миломир Главчић, некадашње сироче из брдовитих Попа, после тешког шегртовања у Београду, као младић више гладан него сит, односно војник који није подносио неправду, давно, пре више од пола века, отиснуо у свет. Тамо се, после много неизвесности, искушења али и памети, среће и храбрости коначно скрасио у градићу покрај Нијагаре, где је сада један од најбогатијих становника. Никада се није вратио у родну земљу, у своје родно место, али ни људе ни крајолике није заборавио. Зато им је сада писмом, уз својеврсну самокритику, поручио:

„Вас који сте остали да живите у родним брдима ја сматрам херојима и лично вам захваљујем на томе што сте допринели да наша села не изумру. Ја вам се и извињавам у моје али и у име свих који смо подвили реп и отишли у туђи свет. Зато, вас уз ове ситне поклоне поздрављам и поново обећавам да моју земљу, мој крај и вас, моје земљаке и комшије, нарочито оне млађе који су одлучили да ту живе, никада нећу заборавити“, пише, између осталог, Миломир Главчић из далеке Канаде.

Сабор је потом трајао до дубоко у ноћ, у колу је било и младих и старих, на спортским теренима одржавала су се такмичења у фудбалу, а било је занимљиво и под шатрама неколико сеоских кафана...

Мирољуб Дугалић