Попис на чекању, БиХ прети изолација

Од нашег дописника
Сарајево, 2. августа – Шефови амбасада земаља Европске уније у Босни и Херцеговини упозорили су да БиХ, уколико се њени политичари не уозбиље и не донесу закон о попису становништва, прети изолација. У саопштењу за јавност, које су упутили након прошлонедељног пропалог покушаја усвајања закона, наглашавају да ће „недостатак поузданих статистичких података имати озбиљне импликације на друштвено-економски развој земље” и „закочити процес њених европских интеграција”.

Разлог због којег Дом народа Парламентарне скупштине БиХ није прошлог четвртка усвојио закон о попису јесу страначке несугласице и неспремност на компромис. Запело је на члану 48. овога закона који од почетка истовремено форсирају и подржавају представници бошњачких партија, а оспоравају српски делегати из реда Савеза независних социјалдемократа (СНСД-а).

Спорни члан 48. подразумева формирање институција власти према попису из 1991. године и то све до потпуног провођења Анекса седам Дејтонског споразума, односно повратка свих избеглих и расељених. Делегати из СНСД-а сматрају да се ова законска одредба” коси са интересима РС” и да „мења саму суштину Дејтонског мировног споразума”, што их је и мотивисало да бојкотују седницу Дома народа, напустили су заседање тако да предлог закона о попису није, због недостатка кворума, ни разматран.

Пре него што су се одлучиле на овај непопуларан корак делегати СНСД-а нудили су компромис, односно амандман којим би се резултати пописа из 1991. године користили до 2014. године. Међутим, бошњачка страна је то одбацила.

Председавајућа Дома народа парламента БиХ Душанка Мајкић тврди да члан 48. „значи укидање паритета на коме почива БиХ и Дејтонски споразум” и да би, уколико би он остао у закону, „на мала врата” Бошњаци били заступљени као већински народ у проценту по попису из 1991. године, и то 41 одсто, Срби 33, а Хрвати 17 одсто.

Она указује и на чињеницу да закон не дефинише када и ко ће утврдити да је имплементиран Анекс седам, што оставља простор за манипулације, јер „било ко и било када може да каже да није реализован повратак, што значи да и даље остаје попис из 1991. године”. Мишљење СНСД-а је да је ово неприхватљиво, јер се „у питање доводи не само опстанак Дејтонског споразума, већ и саме БиХ”. Проверу свога става, кажу, тражиће и у Народној скупштини РС од које унапред очекују подршку.

Начин на који је СНСД онемогућио усвајање закона о попису нису осудили само бошњачки представници, критике су стигле и од двојице српских делегата у Дому народа, Младена Иванића и Слободана Шарабе.

„РС не би ништа изгубила овим законом, напротив мислим да је то било у њеном интересу и зато бих ја овај закон подржао”, рекао је Иванић, док је Шараба директно оптужио Душанку Мајкић и лидера СНСД-а Милорада Додика рекавши да они „желе своје политичке интересе и интересе своје политичке партије да представе као интересе РС”.

„СНСД се при овоме није водио одредбом да је СНСД Република Српска, већ интересима Српске”, узвратио је извршни секретар Главног одбора СНСД-а Рајко Васић стављајући до знања Иванићу и Шараби да „законска одредба да се примењује мозаик власти по попису из 1991. године док се не оствари повратак, трајно веже руке РС и одузима огроман део њене унутрашње власти”.

Поступак представника СНСД-а Сулејман Тихић, заменик председавајућег Дома народа оценио је као „опасан преседан и злоупотребу Устава БиХ”, те „директно кршење Дејтонског споразума” и позвао је високог представника у БиХ да, како је казао, „уради оно што мора да уради и што му је посао”.

Аналитичари процењују да закон о попису неће усвојити актуелни парламентарци, они су већ на годишњем одмору и одмараће све до краја овог месеца, по повратку чека их изборна кампања, тако да је готово извесно да од закона ништа нема пре јесени, а можда ни од пописа у априлу 2011. године.

Душанка Станишић