ДРАГАНА ЈОВАНОВИЋ

У данашње време  људска популација најчешће оболева и умире  од кардиоваскуларних, респираторних и малигних обољења. Пушење је најзначајнији  фактор ризика за настанак и развој управо ових болести.

Пушачи имају  знатно већу стопу оболевања  и умирања од коронарне болести: око 25 одсто –40 одсто  смрти од коронарне болести је управо због пушења. Смртност од коронарне и кардиоваскуларних болести  директно  зависи од броја попушених цигарета дневно и дужине "пушачког стажа". Пушење чак само  1–5 цигарета дневно представља знатан ризик за акутни инфаркт срца. Међу женама пушачима  ризик од фаталног  инфаркта срца је четири пута већи у односу на непушаче.

 Најважнија чињеница коју треба истаћи  је  да престанак пушења  драматично смањује ризик од  кардиоваскуларних болести,   готово на онај  "базални"  у року од око десетак година по престанку пушења.

Доказана је значајна  и дозно зависна повезаност болести периферних крвних судова и пушења, због улоге пушења у  процесу атеросклерозе. Позната  је Биргерова болест која се  развија у млађих мушкараца,  искључиво пушача. Она доводи до  гангрена  које се завршавају  ампутацијама.

Пушачи имају   знатно  повећан  ризик од можданог удара ("шлога"),  крварења у мозгу.

Знатно  је смањен  проток крви кроз крвне судове мозга пушача па су и менталне функције оштећене (памћење и др.).  Постоји  изражена дозна зависност  ризика  можданог удара  и  пушења, па је тако тај  ризик  два пута већи у оних који пуше 40 цигарета дневно у односу  на пушаче који пуше 10 цигарета дневно.

Десетак година по престанку пушења смањује се ризик  периферне васкулне болести  и њених погубних последица као и можданог удара на онај  готово као у непушача. Плућа су орган  високог ризика  за тзв. оксидативна оштећења због директне изложености токсичним материјама аерозагађења, дуванског дима и инфективних агенаса.

Састојци дуванског дима имају сличне негативне  ефекте и у оболелих од астме у чијем развоју и клиничком току значајно учествују.  Први обавезан савет  лекара оболелом  од ХОБП-а и астме је престанак пушења. 

Карцином плућа је водећи узрок смрти од  малигнитета оба пола, и  у жена (са карциномом дојке)  и у мушкараца, а око 95 одсто  случајева  везано је  за средње тешке или  тешке пушаче. Пушење је одговорно за око 84 одсто смртности од карцинома плућа  тј. за  трећину смрти од малигних болести уопште. Рак плућа убија више људи него  карциноми дојке, простате, црева и панкреаса заједно.

Очигледна је  дозно-зависна повезаност  између броја цигарета дневно и ризика смрти од карцинома плућа: број попушених цигарета дневно и број година пушачког стажа.

Важно је, међутим,  истаћи  да се са прекидом пушења  смањује значајно ризик оболевања од рака плућа: након 10 година од престанка пушења  ризик оболевања од рака плућа износи   30-50 одсто  ризика за актуелне  пушаче.

Поред  карцинома  плућа,  пушење је главни  узрок још неколико карцинома  који су стога названи пушачки карциноми: уста и усне дупље, грла, једњака и мокраћне бешике.  Пушење игра значајну улогу и у настанку и развоју  карцинома  гуштераче, грлића материце и бубрега.

Особе у околини  пушача конзумирају око 35 одсто – 40 одсто дуванског дима, и као такви, пасивни (или боље речено присилни) пушачи,  знатно чешће оболевају од  болести  од којих оболевају пушачи,  у односу на непушаче који не бораве у околини пушача.

Бивши пушачи који су престали да пуше пре своје 50. године, л смањују свој ризик смрти на половину  током наредних 10-15 година  у односу на пушаче.