За трофеј Ана Ивановић – Марија Шарапова

Ана Ивановић ће се борити за трофеј на још једној међу најблиставијим тениским позорницама. Играће у финалу на Међународном првенству Аустралије пошто је у полуфиналу савладала Словакињу Данијелу Хантухову с 0:6, 6:3, 6:4.

Док се наша тенисерка с великим разлогом до неба радовала победи од које је у једном тренутку била тако далеко, најбољој словачкој играчици се рушио читав свет. Једва је смогла снагу да очува спортско достојанство и испоштује столетни тениски обичај. Невољно је пружила руку преко мреже и не погледавши у супарницу. Устремила се ка свлачионици да се тамо сама између четири зида бори с тешким мислима.

Тек који минут раније још је имала велике изгледе да изађе на мегдан у финалу у који је дуго гледала кроз широко отворена врата. Почело је изненађујуће и за једну и за другу. Ивановићева није могла да пронађе себе, а Хантухова је играла као немного пута. Развој догађаја је био потпуно друкчији него у њиховом претходном окршају, у првом колу на завршном турниру у Мадриду поткрај прошле године, када је у поље Словакиње севало са свих страна.

У јучерашњем дуелу наша тенисерка није могла да се препозна. Очигледно обузета немиром, под теретом важног меча у којем је била фаворит, препустила је противници да суверено контролише развој догађаја. Хантуховој је припало првих осам гемова – 6:0, 2:0. Ивановићева је у првом сету освојила само девет поена.

Међутим, док је тле под њом озбиљно подрхтавало, један убојит прецизан ударац из форхенда, готово неупоредивог у женском тенису данас, био је довољан да из њеног парчета игралишта крене лавина неодбрањивих поена, њен заштитни знак којег се прибојава свака противница.

На „Роду Лејверу”, главном терену мелбурнског турнира за „грен-слем”, почео је величанствени преображај јагњета у вука. С ударцима на које је Ивановићева чекала читаву вечност кренула је и бујица самопоуздања. Дотле стабилна игра хладнокрвне Хантухове почела је полако да пуца по шавовима. Ивановићева је преузела конце игре у своје руке. Словакиња је кренула да греши. Нада у победу наше тенисерке одједанпут је надвладала стрепњу.

Меч је за од тада надахнуту Ивановићеву практично тек почињао. У том налету је стигла до изједначења, а преломни тренуци су били у бици за пети гем у одлучујућем сету при 2:2. Наша тенисерка је у игри нерава, напетих до ивице пуцања, морала неколико пута да спасава брејк-лопте. У том гему је било чак седам изједначења. И када је повела с 3:2, то није означило и слом Словакиње. Следеће узбуђење је уследило у деветом гему. Ивановићева је у једном поену већ била матирана, али је Хантухова начинила грешку коју је платила са свих пет и по милиона долара колико је освојила до сада у каријери. Уместо да у поље наше тенисерке само пребаци лоптицу, недостижну и погледом, погодила је у мрежу.

Тако је практично ишчезао њен сан о првом финалу на турнирима за „грен-слем”, који јој је био надохват руке. Наша тенисерка није пропустила прилику да на свој сервис запечати судбину противнице и испуни нам срца радошћу и задовољством као када је на прошлогодишњем „Ролан Гаросу” преслишала у полуфиналу Рускињу Марију Шарапову, противницу у мелбурнском финалу.

– Меч је био изузетно тежак. На почетку сам била нервозна. Кренула сам разочаравајуће. Слабо сам се кретала, а у једном тренутку сам мислила да ћу да паднем. Очајно сам сервирала. Бранила сам се све време. Хантухова је играла одлично. Међутим, нисам губила наду. Знала сам да морам да се борим до краја и да будем агресивна. Била сам убеђена да Словакиња не може да игра у високом ритму све време. Морала је кадтад да попусти, – у даху је објашњавала Ивановићева која чак и није знала да ће од понедељка с трећег места на светској ранг-листи да избије на друго.

У односу на финале „Ролан Гароса”, када је опхрвана важношћу меча поклекла пред надмоћном Белгијанком Жистин Енен, најбољом тенисерком на свету, њене шансе за трофеј су сада много веће. Практично су „фифти-фифти”, јер се састају тенисерке које су у Мелбурн дошле најприпремљеније.

– Шарапова игра одлично на турниру. Победила је чинило се неприкосновену Ененову у два сета, у другом са 6:0. Играле смо четири пута. Победила сам је двапут, тако да знам којом тактиком да јој се супротставим, – закључује Ивановићева. – Мораћу да јој парирам од првог поена. Не смем поново да дозволим овако очајан старт као против Хантухове. Против Рускиње ће баш први сет да буде пресудан.

Ивановићева на мегдан у финалу иде испуњена великим самопоуздањем.

– Осећам се другачије него било када досад. Осећам да сам искуснија, физички спремнија него икада, да припадам врху и да нема тенисерке коју не мкогу да победим, – охрабрујуће су речи наше тенисерке.