Вашингтон режира, Европа статира

ЕКСКЛУЗИВНО, од нашег сталног дописника

Љубљана – Политички директор Министарства спољних послова Словеније Митја Дробнич био је поткрај децембра у Вашингтону где је разговарао са највишим представницима Бушове администрације. „Политика” је имала увид у документ који данас објављује словеначки Дневник, у коме је описана суштина Дробничевих разговора са америчким саговорницима. Централна тема била је разрада плана проглашења „координисане декларације независности” (CDI, Coordinated Declaration of Independence), у односу на претходни план о једностраној декларацији независности (УDI, Unilateral Declaration of Independence) Косова.

Водећа личност током разговора са представником (тада будуће) председавајуће земље ЕУ био је Данијел Фрид, помоћник за европске и азијске послове америчке државне секретарке Кондолизе Рајс, као и троје заменика помоћника америчке министарке спољних послова. Поменути су у разговору с високим представником словеначког Министарства спољних послова, а уочи словеначког преузимања председавања Европској унији, разрадили тактику и дали упутства по питању корака потребних за проглашење државности Косова.

Интегрални делови словеначких белешки

Фрид је поздравио оштру изјаву министра спољних послова др Рупела у погледу Косова (већ је предложио државној секретарки Рајс да честита колеги Рупелу). С друге стране, указују на изјаву министра спољних послова Русије Лаврова који је изразио претњу и страх кад је реч о уређењу статуса Косова. Нема сумње да је питање статуса Косова нешто о чему ће се одлучивати и тај процес ће водити Словенија. Фрид поздравља то што Рупел није помињао рокове.

Дробнич је представио словеначко виђење процедуралног приступа ЕУ решавању статуса Косова (ту се помиње да треба припремити закључке за ванредно заседање Савета министара ЕУ после проглашења независности). Нагласио је неопходност јединства држава чланица, које ће се демонстрирати слањем мисије, за шта је најпре потребна одлука Савета министара, па позив генералног секретара УН. Мисију ЕУ би на Косово требало упутити у року од десет седмица по одлуци Савета министара ЕУ. Косовска влада, приликом проглашења, треба да позове мисију, односно њен део који се зове Међународна цивилна управа (International Civilian Office – ICO), јер је ту реч о деоби суверености са ICO. Правна основа за ICO постоји у Резолуцији 1244 СБ УН. Дробнич је затражио подршку Фрида да добије изјаву од генералног секретара УН ради подршке слању мисије ЕУ, јер неке државе чланице имају проблема са усвајањем одлуке о слању мисије без сагласности Уједињених нација. Дробнич је, у наставку, критиковао изјаву француског председника Саркозија, који је поставио везу између српског пута у ЕУ и решења статуса Косова. Република Словенија се залаже за убрзано потписивање Споразума о придруживању и стабилизацији ЕУ са Србијом (већ 28.јануара), иако тренутно још нема консензуса унутар ЕУ због противљења Холандије.

Бан Ки Мун „у тешкој ситуацији”

Фрид је, кад је реч о подршци генералног секретара УН слању европске мисије на Косово, поменуо да је Бан Ки Мун под притиском Руске Федерације и стога у тешкој ситуацији. САД имају гаранцију да генерални секретар УН неће спречавати слање европске мисије, а у разговору с њим челници САД ће поново указати на поменуту жељу ЕУ. Фрид је нагласио да процедуралне одлуке не смеју довести до кашњења слања мисије, пошто „време цури”. САД ће подржати генералног секретара УН у случају ако буде имао проблеме са Руском Федерацијом, а Република Словенија мора да се унутар ЕУ избори за што брже слање мисије на Косово. У Унији постоји уверење да с проглашењем самосталности Косова треба сачекати док не прође други круг председничких избора у Србији (3.фебруар), јер српска страна то може да искористи за одуговлачење.

Координирана декларација независности не сме бити у вези с изборима у Србији.

Што се тиче признања свих држава чланица ЕУ, Фрид сматра да се око тога не треба бринути, јер је битна одлука о европској мисији. Наглашава да је ту довољна Резолуција 1244 и образовање Међународне цивилне мисије (ICO), при чему се не треба обазирати на критичке ставове и изјаве Руске Федерације и Србије. Он подстиче Словенију да у фази признавања буде прва која ће признати државу Косово.

Према оценама САД, шест држава чланица ЕУ у почетку неће признати Косово, али ако га призна бар 15 од 27 ЕУ држава – то ће бити сасвим довољно. Словенија у улози председавајуће ЕУ ће тако бити од кључног значаја. САД засада избегавају отворене изјаве о независности Косова, али ће га међу првима признати када косовске власти то обзнане. САД се труде да Косово у прво време призна што више држава изван ЕУ и зато снажно лобирају у Јапану, Турској, арапским државама које су изразиле спремност да Косово признају без одлагања. Метју Бриза, заменик помоћника Кондолизе Рајс за европске послове, задужен за Кавказ, објашњава да ће Турска вероватно бити кооперативна (муслиманске везе, питање турског северног Кипра), па вероватно неће бити проблема у вези са слањем мисије на Косово. Што се тиче признања САД, унутрашњи поступак је веома једноставан – Стејт департмент треба да да препоруку Националном савету за безбедност и онда председник потписује одлуку о признању.

Боље Тадић него Николић

Ди Карло каже да је раширено уверење да генерални секретар УН Бан Ки Мун тешко може да позове европску мисију да преузме послове од УН пре него што Косово прогласи декларацију о независности. После тога мора одмах доћи до признања, јер ће тако генерални секретар УН моћи да констатује да је на терену дошло до промене ситуације и позове ЕУ да преузме мисију од УН. Косовски Албанци ће прогласити независност у договору са САД и ЕУ, а сачекаће крајње резултате избора у Србији пошто им је више у интересу да српски председник буде Тадић, а не Николић. Генерални секретар УН онда само мора да истакне „facts on the ground have changed” (промениле су се околности на терену) и позове ЕУ да пошаље мисију у покрајину. Бан Ки Муну за то није потребна одлука СБ.

Дробнич је, на крају, истакао важност привредног и политичког развоја Косова после процеса координиране декларације независности и признања, јер је то кључно за успех, односно економски развитак, стварну самосталност и приближавање Косова евроатлантским структурама и стандардима. Дробнич је истакао спремност Словеније да повећа своје присуство у контигенту Кфора (од тренутних 130 на 350 у 2008). Словенија улаже напоре за оживљавање и надградњу тзв. солунске агенде из 2003, која је државама западног Балкана понудила европску перспективу. Кад је реч о потписивању Споразума о стабилизацији и придруживању са Србијом, Дробнич је објаснио да Белгија и Холандија инсистирају на доследном поштовању услова Хашког трибунала. Оли Рен је, по аналогији с Хрватском, предлагао оснивање Task Force за сарадњу са судом у Хагу… Упозорио је на могућност склапања само економског дела споразума.

Ди Карло и Берт Брон из Националног савета за безбедност указују да би било веома добро ако би Србија ССП потписала пре проглашења декларације о независности Косова, јер би у супротном то деловало као награда ЕУ за губитак Косова, што Срби не би добро прихватили.

САД ће разговарати са Холандијом и истакнути да ће више помоћи регији ако омогуће Србији даљи пут ка ЕУ, него ако буду инсистирали на доследном поштовању сарадње са Хашким судом. Можда би помогло кад би нови тужилац Брамерц посетио Србију и дао подстицајније оцене од оних које је у свом последњем извештају дала Карла дел Понте.