Значајан допринос српског тима у ЦЕРН-у

У Паризу је управо завршена Светска конференција ICHEP 2010 (International Conference of High Energy Physics), која је скоро у потпуности била посвећена првим прелиминарним резултатима експеримената на великом хадронском сударачу у ЦЕРН-у (Европска организација за нуклеарна истраживања).

„Иако до сада још ништа ново није примећено, неке од потрага већ су зашле у до сада неистражене територије. Досадашњи напредак је превазишао наша очекивања, али не треба заборавити да нам будућност припрема нове изазове кад се суочимо с већим интензитетима снопова. Ове је тек почетак”, изјавио је професор Гвидо Тонели, руководилац експеримента ЦМС (Compact muon solenoid) у званичном саопштењу с научног скупа у Паризу, који у просеку окупља више од 1.000 физичара из целог света у области физике високих енергија.

Подсећања ради, пре четири месеца, 30. марта, научници ЦЕРН-а близу Женеве обавили су први успешан судар снопова протона при рекордној енергији на великом хадронском сударачу (Large Hadron Collider – ЛХЦ), што је део јавности окарактерисао као мини верзију „великог праска” који је пре 14 милијарди година довео до настанка свемира. Читав догађај праћен је посредством видео-линка у амфитеатру београдског Физичког факултета, с коментарима наших научника из „Београдске ЦМС групе” који учествују у овом највећем, најскупљем и најкомплекснијем научно-технолошком пројекту започетом пре 20 година.

Тим поводом, за наш лист професор др Петар Аџић, са Физичког факултета Универзитета у Београду, руководилац српског истраживачког тима на експерименту ЦМС, каже да се сви експерименти на ЛХЦ-у одвијају веома добро.

– Ми који смо ангажовани на експерименту ЦМС посебно смо задовољни јер ЦМС детектор, као један од најкомплекснијих инструмената икад конструисаних до сада, функционише беспрекорно, чак мимо свих очекивања у овом почетном периоду. Очекивали смо много више тешкоћа, јер с физиком и свим проблемима које овакви сложени експерименти носе на рекордним енергијама сусрећемо се први пут, тако да се права искушења, али и евентуална изненађења кад је реч о физици, у наредном периоду тек очекују. Лично, врло сам поносан на досадашњи рад и допринос српског тима – оцењује др Аџић.

Наш тим на конференцији у Паризу представљао је најмлађи члан, Милош Ђорђевић.

Очекује се да ће ЦМС до почетка 2011. године прикупити око сто пута више података него до сада.

(/slika2)

То ће омогућити озбиљно проучавање бројних питања о структури космоса на изузетно малим удаљеностима и на врло високим енергијама. Иначе, ЦМС је један од два експеримента опште намене на ЛХЦ-у који су направљени за трагање за новим физичким појавама. Очекује се да ће помоћи да се нађу одговори на питања од чега се космос стварно састоји и које силе делују у њему, шта даје супстанцу материји, зашто не постоји антиматерија, да ли постоји тамна материја…

Како је предвиђено, период прикупљања података који је управо почео трајаће око 18 месеци. После прекида од годину дана и реконструкције ЛХЦ-а, поново почињу експерименти на још вишим енергијама. Очекује се да експлоатација ЛХЦ-а траје бар још десетак година.

– Концептуални дизајн експеримента ЦМС је направљен још 1992. године. Конструкција гигантског детектора (пречник 15, дужина скоро 29 метара, тежина 14.000 тона) трајала је 16 година. То је био заједнички напор једне од највећих научних колаборација икада окупљених: више од 3.100 научника и инжењера из 169 института и истраживачких лабораторија из 39 земаља из целог света. Српски тим истраживача учествује у раду на припреми и реализацији експеримента ЦМС од 1997. године, а од 2001. Србију представља тим од девет научника и инжењера из две београдске институције: Институт „Винча” и Физички факултет Универзитета у Београду – објашњава наш саговорник из ЦЕРН-а.

Треба истаћи да на другом експерименту АТЛАС учествује још један српски тим истраживача. Њих чине физичари из Института за физику у Земуну.

Тренутно, број научника и специјалиста ангажованих у ЦЕРН-у је око 5.000 из држава чланица, 2.050 из држава које имају посматрачки статус и 470 из осталих држава (међу којима је и Србија). Бивша Југославија била је једна од дванаест европских држава које су основале ЦЕРН 29. септембра 1954. године. Србија је званично у марту 2009. године поднела захтев за кандидата за чланство у ЦЕРН-у, а одлука о тој молби би можда могла да буде донета до краја 2010. године.

Сандра Гуцијан